SVETI SAVA I PERIODIZACIJA SREDNJOVEKOVNE SRPSKE KULTURE I KNJIŽEVNOSTI
Ključne reči:
Свети Сава, српска култура, српска књижевност, средњи век, периодизација, акултурација, „византијски комонвелт”, културни кругApstrakt
У овом чланку испитују се и у упоредном контексту критички промишљају модели периодизације српске средњовековне културе, чија најразвијенија етапа (са наглашеним хришћанско-византијским обележјима) започиње од заснивања независне државе за време Стефана Немања, а нарочити замах задобија од стицања црквене аутокефалности и убрзаног књижевног развоја (превасходном заслугом Светог Саве), трајући до потпадања српске државе под османску власт. У том смислу, интерпретира се хијерархија критеријума за периодизацију епохе средњовековне књижевности и културе, и анализирају ставови домаћих и иностраних медиавелиста и слависта Димитрија Оболенског, Рикарда Пикија, Никите Толстоја, као и Милана Кашанина, Драгољуба Павловића, Димитрија Богдановића, Ђорђа Трифуновића, Петра Пијановића, итд. При томе, прихватајући у највећој мери претпоставку о верским границама као границама цивилизација, успоставља се извесна критичка дистанца Пикијевом ставу о дистинкцији између два културна круга – Slavia orthodoxa и Slavia romana.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Bogdanović, Dimitrije (1991): Istorija stare srpske književnosti, Srpska književna zadruga, Beograd.
Bojović, Boško I. (1999): Kraljevstvo i svetost: politička filozofija srednjovekovne Srbije, Službeni list SJ, Beograd.
Despotović, Ljubiša (2019): Geopolitika svetosavlja: srpsko nacionalno pitanje u istorijskom rasponu od krštene do prirodne Srbije, Kairos, Sremski Karlovci.
Jevtić, Miroljub (2014): „Njegoš i islam”, Kultura polisa, god. 11, br. 25, 65-84.
Kašanin, Milan (1975): Srpska književnost u srednjem veku, Prosveta, Beograd.
Le Goff, Jacques (2015): “Must we divide history into periods?”, translated by Malcolm DeBevoise, Columbia University Press, New York, 31-112.
Maksimović, Ljubomir (2013): „Vizantijski uzori srpske državnosti i Sveti Sava”, Letopis Matice srpske, god. 189, knj. 491, sv. 6, 807-814.
Marinković, Radmila (2009): „Problemi proučavanja srednjevekovne književnosti”, u: Bosiljka Milić (prir.), Prilozi jezičkom i književnom obrazovanju: 50 godina zimskog seminara: predavanja sa seminara za nastavnike i profesore srpskog jezika i književnosti, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Beograd, 121-126.
Obolenski, Dimitri (1991): Vizantijski komonvelt, prevela Ksenija Todorović, Prosveta, Beograd.
Pavlović, Dragoljub (1971): Starija jugoslovenska književnost, Naučna knjiga, Beograd.
Pijanović, Petar (2018): Anđeli i ratnici: stara srpska kultura, Zavod za udžbenike, Beograd.
Picchio, Riccardo (1962): „Die historisch-philologische Bedeutung der kirchenslavischen Tradition”, Die Welt der Slaven, Jg. 7, 1-27.
Radojčić, Svetozar (1996): Staro srpsko slikarstvo, Nolit, Beograd.
Radulović, Marko M. (2017): Srpskovizantijsko nasleđe u srpskom posleratnom modernizmu, Institut za književnost i umetnost, Beograd.
Savić, Viktor (2014): „Redakcijske odlike prve stranice Kijevskih listića”, u: Jovanka Radić i Viktor Savić (ur.), Sveti Ćirilo i Metodije i slovensko pisano nasleđe: 863-2013, Institut za srpski jezik SANU, Beograd, 277-308.
Skerlić, Jovan (1966): Srpska književnost u XVIII veku, Prosveta, Beograd.
Skerlić, Jovan (1967): Istorija nove srpske književnosti, Prosveta, Beograd.
Tolstoй, N. I. (1997): „Slavia Orthodoxa i Slavia Latina – obщee i različnoe v literaturno-яzыkovoй situacii”, Voprosы яzыkoznaniя, no. 2, 16–23.
Trifunović, Đorđe (1994): Stara srpska književnost: osnove, Filip Višnjić, Beograd.
Tutnjević, Staniša (2016): Srpski kulturni narativ: nacrt za sadržaj kulturnog obrasca u svjetlu kosovskog nasljeđa, Svet knjige, Beograd.
