HRIŠĆANSKI MORAL I ,,ZAKONOPRAVILO” SVETOG SAVE SRPSKOG

Apstrakt

Труд светог Саве Српског на пољу стицања аутокефалности за Српски Православну Цркву био је усмерен и на значајне реформе кроз које је требало проћи свештенство и сам верујући народ. Начин да би се ова реформа остварила било је постојање зборника канонско - световног права који нам је данас познат под именом ,,Законоправило”. У својој основи, овај зборник у највећем делу садржи прописе црквено - канонског права који су, почев од времена Анкирског сабора 314. године, доношени на црквеним саборима и од стране појединих светих отаца са циљем да Црква превазиђе проблеме са којима се сусретала у одређеном периоду своје историје. Значајан део канона односи се на питања хришћанског морала, то јест на питања са којима су се у прошлости али и данас сусретали свештенослужитељи. Како и на који начин поступити приликом одређивања епитимије за неко недело учињено од стране свештеника или световног човека представља само један од елемената канона. Ништа мање значајан елеменат јесте и то да се појединац, након епитимије која му је прописана, не враћа у исто злодело руководећи се Христовим речима упућеној блудници: ,,Иди, и не греши више”. ,,Законоправило”, као још увек меродаван законски зборник у СПЦ, има посебно место у изграђивању и очувању моралних вредности хришћанске вере међу верницима. Са друге стране, упркос томе што је савремено доба преиспуњено најразличитијим искушењима, у основи сваког од ових искушења налази се много тога о чему заправо говоре канони садржани у ,,Законоправилу”. Имајући ово у виду, ,,Законоправило” је било и остаје један од извора хришћанског морала, а труд на приближавању овог извора најширем кругу верника остаје суштински важан задатак свештенослужитељима који им је, између осталих, и наложен непосредно од светог Саве Српског још од првих дана постојања аутокефалне СПЦ.