KRITIČKA PEDAGOGIJA PAULA FREIREA
Ključne reči:
педагогија потлачених, васпитање и образовање за ослобођење, банкарско образовање, консцијентизација, дијалог, хуманизацијаApstrakt
Образовну теорију и праксу подучавања и учења, које су у функцији политичке борбе за побијање и трансформацију доминантних репресивних друштвених наратива стварањем друштва једнаких, Пауло Фреире назива критичком педагогијом. Овај бразилски педагог и едукатор заговара васпитање и образовање као праксу слободе, која усмерава људе да се критички и стваралачки одређују према стварности, односно учење о томе како уочавати социјалне, политичке и економске контрадикције и како предузимати акције против оних елемената стварности који резултирају потлаченошћу. У основи таквог образовног концепта налази се дијалог, као чин спознавања, активност заједничког настојања људи да у духу поверења, склоности, сарадње, јединства, критичким односом постигну разумевање стварности – као процеса преображавања у корист непрекидне хуманизације – „универзалне људске етике“.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Baćević, J. (2006): Od trga do tržnice: antropologija, kritike savremenog obrazovanja, i njihov značaj za Srbiju. U: Etnoantropološki problemi. vol. 1, br. 2, str. 209–230, 2006. Beograd: Filozofski fakultet – Odeljenje za etnologiju i antropologiju.
Bančević Pejović, I. (2014): Odbrana kreativnosti: Vilijam Blejk u savremenoj književnoj kritici, umetnosti i pedagogiji. (doktorska disertacija). Kragujevac: Filološko–umetnički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu.
Bourdieu, P. et J.C. Passeron (1970): La Reproduction: Elements pour une théorie du système d’enseignement. Paris: Les Éditions de Minuit.
Bloch, E. (1959): Subjekt–objekt. Objašnjenja uz Hegelovu filozofiju. Zagreb: Naprijed.
Brašanac, G. (2008): Kritička teorija društva Jirgena Habermasa i mogućnosti njene primene u pedagogiji. U: Pedagogija. Vol. 63, br. 3, str. 383–390, 2008.
Colić, M. (2012): Hegelovska koncepcija odnosa gospodara i roba na primeru Kornejevog „Sida“. U: Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku. br. 47, str. 142, 51–64, 2012. Novi Sad.
de Beauvoir, S. (1995): La Pensée de Droit, Ajourdˈhui. In.: Privilèges. Paris: Gallimard.
Fanon, F. (2004): The Wretched of the Earth. New York: Grove Press.
Freire, P. (1974): Pedagogy of the Oppressed. New York: The Seabury Press.
Freire, P. (1996): Letters to Cristina: Reflection on My Life and Work. London: Routledge.
Freire, P. (2005): Education For Critical Consciousness, Continuum Int. London: Publishing Group.
Freire, P. (2004): Pedagogy of Indignation. London: Paradigm Publisher.
Hegel, G.V.F. (2005): Fenomenologija duha. Beograd: Dereta.
hooks, b. (1994): Teaching to Transgress: Education as the Practice of Freedom. New York: Routledge.
Martin, D. (1983): Pedagogy and Politics: Adult Education in Latin America, Convergence, Vol. XVI, No. 3.
McLaren, P. (2012): Multikulturalizam i postmoderna kritika: ka pedagogiji otpora i preobražaja. U: Reč (časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja). br. 82/28, str. 169–198, 2012. Beograd: Fabrika knjiga.
Roberts, P. (2007): Pedagogija nade Paula Freirea. U: Pedagogija. br. LXII, 4, str. 542, 529–540, 2007. Beograd.
Sartre, J.P. (1947): Une idée fundamentale de la phénomenologie de Husserl: Lˈintentionalité. Paris: Situations.
Suhodolski, B. (1974): Tri pedagogije. Beograd: NIP Duga.
Yon, D.A. (2003): Highlights and Overview of the History of Educational Ethnography. In: Annual Review of Anthropology. Vol. 32. p. 411–429.
