GRADNJA BANSKE PALATE DUNAVSKE BANOVINE

Autori

  • Предраг М. Вајагић

Ključne reči:

Банска палaта, Дунавска бановина, Драгиша Брашован, Ђорђе Гаспарини, Дан

Apstrakt

Пре тачно деведесет година краљ Александар I Карађорђевић је завео личну диктатуру. Као једна од главних последица диктатуре било је административно преуређење државе којим су формиране нове управне области бановине. За административно седиште новопроглашене Дунавске бановине је одређен Нови Сад. Први бан Дунавске бановине Дака Поповић је донео одлуку о подизању Банске палате у коју је требала да се смести бановинска администрација. Банска палата је у народу требала да симболизује просперитет Краљевине Југославије. Од расписивања конкурса за архитектонско решење, па све до завршетка градње Банску палату су пратиле контроверзе. Грађена је по замислима архитекте Драгише Брашована, чији нацрт није првобитно изабран на конкурсу, градња је трајала пуних десет година, а завршна цена је вишеструко премашила почетне процене. У раду намеравамо да прикажемо околности у којима је Банска палата грађена, као и да дамо одговор на питање зашто је цена градње више пута повећана у односу на планирану.

##plugins.generic.usageStats.downloads##

##plugins.generic.usageStats.noStats##

Reference

Donka Stančić, Miško Lazović, Banovina, Novi Sad: Prometej, 1999.

Извори:

Arhiv Vojvodine, F126 Kraljevska banska uprava Dunavske banovine

Istorijski arhiv Novog Sada, Fond 150 Gradsko poglavarstvo

Штампа:

Dan

Dnevnik

Politika

##submission.downloads##

Objavljeno

2019-10-02

Broj časopisa

Sekcija

Прегледни рад

##category.category##

##plugins.generic.badges.manager.settings.showBlockTitle##