KNEŽEVINA SRBIJA U 1848. GODINI – AKTI SUVERENITETA VAZALNE DRŽAVE
Ključne reči:
Кнежевина Србија, суверенитет, скупштина, 1848. година.Apstrakt
Револуционарна 1848. година оставила је дубок траг и на догађаје у Кнежевини Србији. Вазални статус Србије није био сметња да Србија поступа као држава са свим елементима суверености. „Мађарска буна„ није угрозила само власт бечког двора у Угарској, већ и статус Срба, који су у Аустријском царству имали персоналну аутономију. Слање добровољачких јединица под командом Ствана Книћанина, уз наклоност бечког двора, представљало је акт суверености. Сам Франц Јозеф се према Србији односио као према суседној држави, а не као аутономној турској провинцији. У самој Кнежевини Србији државни апарат се понашао у складу са актуелним историјским тренутком. Иако Народна скупштина Уставом из 1838. године није била предвиђена као орган државне власти, сазвана је на Петровдан 1848. године. Скупштина је сазвана првенствено због догађаја у суседној монархији, али је имала много дубљи друштвени и државотворни карактер.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Bartulović, Ž, Ranželović, N, (2012), Osnovi ustavne istorije Jugoslovenskih naroda, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, Niš
Đorđević , M, (1973), Pregled Razvitka političkih i pravnih ustanova Srbije od kraja XVIII do početka XX veka, Fakultet političkih nauka u Beogradu, Beograd
Jovanović, S, (1990), Ustavobranitelji i njihova vlada, Druga vlada Miloša i Mihaila, BIGZ, SKZ, Beograd
Č.Mitrinović, M. N. Brašić, (1937), Jugoslovenske Narodne skupštine i Sabori, Narodna skupština Kraljevine Jugoslavije, Beograd
J. Prodanović, (1947), Istorija političkih stranaka i struja u Srbiji, Prosveta, Beograd
Ranđelović, N, (2009), Istorija prava II – Osnovi srpske istorije prava, Sven, Niš
J. Ristić, (1896), Spoljašnji odnošaji Srbije novijega vremena I, Državna štamparija, Beograd
V. Ćorović, (1997), Istorija Srpskog naroda, Glas Srpske, Banja Luka
S. R. Taillandier, (1875), La Serbie au XIX secle, Didier et C, Paris
Извори:
Srbske novine, 1848, br. 49.
Uspomene i doživljaji Dimitrija Marinkovića 1846-1869, sredio Dragoslav Stranjaković, Beograd 1939.
