ПРОМЕНЕ У ДРУШТВЕНОЈ РЕАКЦИЈИ НА СЕКСУАЛНУ ЗЛОУПОТРЕБУ ДЕЦЕ: КА УСПОСТАВЉАЊУ СИТУАЦИОНЕ КОНТРОЛЕ У ОБРАЗОВНОВАСПИТНИМ УСТАНОВАМА
Ključne reči:
сексуална злоупотреба деце, третман, ситуациона контрола, образовноваспитне установе, СрбијаApstrakt
Већина програма намењених третману сексуалних преступника заснована је на когнитивно бихејвиоралној терапији (у склопу приступа Модел ризикпотреба-респонзивност) која је усресређена на препознавање негативних мисли и осећања, као и на промену начина размишљања и понашања. Резултати бројних истраживања указују да ефективност ових програма варира зависно од карактеристика сексуалних преступника (на пример, онлајн, контактни; ситуациони, опортунистички и предаторски типови). Циљ овог рада усмерен је на преглед релевантних истраживања и приступа у социјалној контроли сексуалних преступника. Размотрене су различите типологије сексуалних преступника усмерених на децу, те на основу података о начинима извршења дела, дат свеобухватни модел ситуационе контроле сексуалне злоупотребе деце у образовноваспитним установама.
Модел ситуационе контроле сексуалне злоупотребе деце у образовноваспитним установама представљен је као додатан модел заштите друштва који је истовремено усмерен и на контекст, учиниоце и жртве. Неке од техника ситуационе контроле сексуалне злоупотребе деце у образовноваспитном контексту у правцу повећања напора учинилаца су: оснаживање мете (на пример, оснаживање рањивих група деце), контрола приступа (на пример, предвиђање процедура за посетиоце у вртићима, школама, ученичким домовима), одвлачење потенцијалних учинилаца (на пример, успостављање правила да наставници не комуницирају са ученицима путем приватних телефона или и-мејлова). Процедуре формалног надзора (на пример, видео надзор) би требало да повећају ризик за преступника да буде ухваћен. Контрола провокације представља идентификовање и отклањање ситуационих окидача (на пример, предвиђање ношења школских униформи). Редуковање оправдања подразумева технике којима се предвиђа одговорност свих актера, персонализују жртве, успостављају правила и разjашњавају последице (на пример, едукативне кампање, забрана употребе алкохола).
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Andrews, D. A., & Bonta, J. (2010). Rehabilitating criminal justice
policy and practice (5th edition). Psychology, Public Policy, and Law, 16(1), 39–55.
Andrews, D. A., Bonta, J., Hoge, R. D. (1990). Classification for effective rehabilitation: Rediscovering psychology. Criminal Justice and Behavior, 17(1), 19–52.
Beier, K. M., Ahlers, C. J., Goecker, D., Neutze, J., Mundt, I. A., Hupp, E., & Schaefer, G. A. (2009). Can pedophiles be reached for primary prevention of child sexual abuse? First results of the Berlin Prevention Project Dunkelfeld (PPD). The Journal of Forensic Psychiatry & Psychology, 20(6), 851-867.
Beauregard, E., & Proulx, J. (2016). Models of Modus Operandi in Sexual Offending: A Criminological Perspective. In D. P. Boer (Eds.), The Wiley Handbook on the Theories, Assessment and Treatment of Sexual Offending (337-356). West Sussex: John Willey & Sons
Bjelajac, Ž. Merdović, B. (2019), Nasilјe nad decom u porodici, Kultura polisa, Institut za Evropske studije Beograd, Br. 39, godina XVI (2019) str. 191-202.
Cleary, K. (2012). Safer recruitment—guidance for organizations. In M. Erooga (Ed.), Creating safer organizations: Practical steps to prevent the abuse of children by those working with them (122-140). London: Wiley-Blackwell.
Cornish, D. B. & Clarke, R. V. (2003). Opportunities, Perecipitators and Criminal Dispositions: A Reply to Wortley’s Critique of Situational Crime Prevention. In: M. J. Smith and D.B. Cornish (Eds.), Theory and Practice in Situational Crime Prevention. (Crime Prevention Studies, vol. 16.) (41-96). Monsey, NJ: Criminal Justice Press.
Danni, K. A., & Hampe, G. D. (2000). An Analysis of Predictors of Child Sex Offender Types Using Presentence Investigation Reports. International Journal of Offender Therapy and Comparative Criminology, 44(4), 490–504.
Delvin, D. & Gottfredson, D. (2018). The Roles of Police Officers in Schools: Effects on the Recording and Reporting of Crime. Youth Violence and Juvenile Justice, 16(2), 208-223.
Gottfredson, M. R., & Hirschi, T. (2016). The criminal career perspective as an explanation of crime and a guide to crime control policy: the view from general theories of crime. Journal of Research in Crime and Delinquency, 53(3), 406-419.
Građanski zakonik (nacrt) 28. Maј. 2019.
Grant et al. (2017). A Case Study of K–12 School Employee Sexual Misconduct: Lessons Learned from Title IX Policy Implementation. US Department of Јustice.
Groth, A. N., & Burgess, A. W. (1977). Motivational intent in the sexual assault of children. Criminal Justice and Behavior, 4, 253–264.
Hanson, R. K., & Yates, P. M. (2013). Psychological treatment of sex offenders. Current Psychiatry Reports, 15, 1–8.
Kekić, S. & Spasić, D. (2018). Učešće policije u video nadzoru u školama na području Policijske uprave za grad Beograd – tredicija, stanje i perspective razvoja. U: M. Lipovac, S. Stanarević & Ž. Kešetović (Ur.), Bezbednost u obrazovnovaspitnim ustanovama i video nadzor (97-111). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti.
Knight, R. A., Carter, D. L., & Prentky, R. A. (1989). A system for the classification of child molesters: Reliability and application. Journal of Interpersonal Violence, 4(1), 3-23.
Knoll, J. (2010). Teacher sexual misconduct: Grooming patterns and female offenders. Journal of Child Sexual Abuse, 19(4), 371-386.
20. Krivični zakon, Službeni glasnik РС, broj 85/2005, 88/2005- ispr., 107/2005-ispr., 92/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 5/2019)
Leclerc, B., Feakes, J., & Cale, J. (2015). Child sexual abuse in youth oriented organisations: Tapping into situational crime prevention from the offender’s perspective. Crime Science, 4(1), 28.
22. Leclerc, B., & Cale, J. (2015). Adult sex offenders in youth-oriented organizations: evidence on sexual victimization experiences of offenders and their offending patterns. Trends and Issues in Crime and Criminal Justice. 8.
Lukić, N. (2012). Istraživanje početka kriminalne karijere. U Đ. Ignjatović (Ur.) Kaznena reakcija u Srbiji 2. Deo (289-306). Beograd: Pravni fakultet.
Marshall, W. L., Marshall, L. E., Serran, G. A., & O'Brien, M. D. (2011). Rehabilitating sexual offenders: A strength-based approach. American Psychological Association.
Marques, J. K., Wideranders, M., Day, D. M., Nelson, C., & van Ommeren, A. (2005). Effects of a relapse prevention program on sexual recidivism: Final results from California’s Sex Offender Treatment and Evaluation Project (SOTEP). Sexual Abuse: A Journal of Research and Treatment, 17 , 79–107.
McLeod, D. A. (2015). Female Offenders in Child Sexual Abuse Cases: A National Picture. Journal of Child Sexual Abuse, 24(1), 97–114.
Nikolić, Z. (2010). Sistem uloga „školskog policajca“ u prevenciji nasilja u školama – dileme i protivurečnosti. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 29(1-2), 229-241.
Pendergast, W. E. (1991). Treating sex offenders in correctional institutions and outpatient clinics: A guide to clinical practice. New York: Haworth.
Politika (2019). Svakog meseca jedan školski policajac manje. 12.12.2019.
Porodični zakon. Službeni Glanik RS, 18/2005, 72/2011, 6/2015
Republički zavod za statistiku, Punoletni učinioci KD 2018, https://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Pdf/G20195653.pdf
Righthand, S., & Welch, C. (2004). Characteristics of Youth Who Sexually Offend. Journal of Child Sexual Abuse, 13(3-4), 15–32.
Smallbone, S. W., & Wortley, R. K. (2001). Child sexual abuse: Offender characteristics and modus operandi (Australian Institute of Criminology Trends and Issues in Crime and Criminal Justice, No. 193). Canberra: Australian Institute of Criminology.
Sullivan A., & Beech, A. (2004). A comparative study of demographic data relating to intraand extra-familial child sexual abusers and professional perpetrators. Journal of Sexual Aggression, 10(1), 39-50.
Tener, J., Wolak, A., & Finkelhor, D. (2015) A Typology of Offenders Who Use Online Communications to Commit Sex Crimes Against Minors. Journal of Aggression, Maltreatment & Trauma, 24(3), 319-337.
Topping K. J., & Barron I. G. (2009). School-based child sexual abuse prevention programs: a review of effectiveness. Review of Educational Research, 79(1), 431-463.
Wong, C. M. (2001). Chemical Castation: Oregon's Innovative Approach to Sex Offender Rehabilitation, or Unconstitutional Punishment. Or. L. Rev., 80, 267.
Wortley, R., & Smallbone, S. (2006). Applying situational principles to sexual offenses against children. Crime Prevention Studies, 19, 7-35.
Zhang, G. (2018). A Quasi-Experimental Analysis of School-Based Situational Crime Prevention Measures. University of South Carolina: Doctoral dissertation.
Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Službeni glasnik, 85/2005.
Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima (u javnosti poznat kao Marijin zakon), Službeni glasnik, 32/2013.
Žunić-Pavlović, V., Kovačević-Lepojević, M., Merdović, B. (2011). The implementation of the situational prevention measures in schools. International scientific conference „Archibald Reiss days“, Academy of Criminalistic and Police Studies, 3 – 4.3.2011., Belgrade, 707-717.
