SAVREMENA GEOPOLITIČKA POZICIJA SRBIJE – POGLED IZ UGLA KLASIČNE GEOPOLITIKE
Ključne reči:
класична геополитика, Хартленд, геополитичка позиција Србија, атлантизам, евроазијствоApstrakt
Савремени процеси глобализације и појава нових, недржавних актера на међународној сцени, довели су до редефинисања концепта класичне геополитике. “Тврду моћ”, оличену у употреби голе силе, данас све више замењује “мека моћ”, која се састоји од другачијих видова ширења утицаја великих сила, попут економског, културолошког, идеолошког и њима сличних. Циљеви држава у међународној политици знатно су се променили, као и методе доласка до истих. Каква је геополитичка позиција Србије из угла класичне геополитике, у једном овако измењеном међународном окружењу, основни је предмет нашег истраживања. Рад је подељен у две основне целине. У оквиру првог дела, бавићемо се теоријским промишљањем класичне геополитике. Прво ћемо покушати да се упознамо са самим појмом геополитике, да бисмо, потом, пажњу посветили истакнутим представницима класичне геополитичке мисли. Објаснићемо основни појам Хартленда у геополитици и видети да ли је теорија Мекиндера примењива и на савремену констелацију моћи међу државама. Други и најважнији део рада, посвећен је анализи савремене геополитичке позиције Србије. Тако ћемо, кроз призму класичне геополитике, приступити разматрању позиције Србије према два главна савремена блока: атлантском (НАТО, САД, ЕУ) и евроазијском (Русија, Кина).
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Ajzenhamer, Vladimir (2018): „Migrantska kriza kao “kriza“ klasične geopolitike?“. U Z. Lutovac i S. Mrđa (Ur.), Savremene migracije i društveni razvoj: Interdisciplinarna perspektiva (str. 281-296). Srpsko sociološko društvo, Institut društvenih nauka i Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet – Institut za sociološka istraživanja, Beograd.
Babić, Marko (2018): „Izazovi geopolitičkih koncepcija na Balkanu: Slučaj Srbije“. Međunarodni problemi, LXIX (2018), 1-19.
Ćurak, Nerzuk i Turčalo, Sead (2017): „Geopolitičke promene u svetu na početku 21. veka: Kritičke refleksije“. U I. Cvitković i M. Pejanović (Ur.), Geopolitičke promene u svetu i Evropi i položaj Bosne i Hercegovine (str. 13-29). Akademija nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine, Sarajevo.
Dugin, Aleksandar (2004): Osnovi geopolitike. Ekopres, Zrenjanin.
Simić, Dragan (1999): Poredak sveta. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Gajić, S. Aleksandar, (2015): „Između evroatlantizma i evroazijstva – položaj savremene Srbije“. Kultura polisa, 1 (2015), 1-23.
Gajić, S. Aleksandar, (2018): „Aktuelna geopolitička pozicija Srbije: Između atlantizma, evroazijstva i kineskog uticaja“. Politika nacionalne bezbednosti, 15 (2), 13-29.
Kolev, Dragan (2013): „Geopolitička moć: Prilog određenju pojma“. Civitas, MMXIII (6), 227-251.
Kovačević, Filip (2014): Teoretičari klasične geopolitike. Centar za građansko obrazovanje, Podgorica.
Manić, Emilija, & Stepić, Milomir (2015): „Geopolitical and Geoeconomical Causes of the Firs World War“. Serbian Political Thought, 11 (1), 5-26.
Mitrović, Ljubiša (2008). „Geopolitićka tranzicija Balkana i Nove Evrope i njihova uloga u uslovima monocentrične globalizacije sveta“. Ekonomika, 54 (3-4), 9-14.
Proroković, Dušan (2017): „Geopolitičke determinante spoljnopolitičkog pozicioniranja Srbije na početku 21. veka“. Međunarodni problemi, LXIX (4), 401–422.
Sekulović, Dragoljub i Gigović, Ljubomir (2008): „Evropska komponenta geopolitičkog položaja Srbije“. Vojno delo, 3 (2008), 9-21.
Sloan, Geoffrey (2013): „Sir Halford Mackinder: The Heartland Theory Then and Now“. In C. Gray & G. Sloan (Eds.), Geopolitics, Geography and Strategy (pp. 15-39). Routledge, London.
Stepić, M. (2017): Od (neo)klasičnih ka postmodernim geopolitičkim teorijama. U M. Stepić (Ur.), Svet i nove geopolitičke paradigme (str. 13-36). Institut za političke studije, Beograd.
Zarić, Ivan (2015): „Klasične evroatlantske geopolitičke teorije - relevantnost na početku 21. veka“. Kultura polisa, 1 (2015), 23-39.
