ŠPANSKA SMRT: PRILOG PROUČAVANJU POSLEDICA PANDEMIJE ŠPANSKE GROZNICE U SRBIJI
Ključne reči:
епидемија 1918, пандемија, шпански грип, шпанска грозница, инфуенца, Први светски рат, СрбијаApstrakt
Пандемија шпанске грознице која је у периоду од 1918. до 1920. године захватала скоро цео свет и од које је оболело око 500 а умрло око 50 милиона људи није заобишла ни становништво у окупираној Србији, ни војнике на Солунском фронту. Ескалирала је непосредно по пробоју фронта а врхунац је достигла у тренуцима одушевљења и еуфорије због ослобођења. Иако је болест и у Србији однела бројне жртве, њене последице су у историографији скоро потпуно занемарене зарад истраживања војних и политичких тема. Смрт у кревету није херојска за разлику од смрти на бојном пољу. Циљ овога рада је да уз додатне анализе укаже на последице ове епидемије на оним територијама Србије за које су у доступној литератури од раније постојале релеванте информације (Шајкашка област, Трстенички срез и Златиборски срез), као и да презентује резултате нових истраживања везаних за делове територије некадашњег Ваљевског округа (парохија цркве у Крчмару, Каменички срез и Ваљевски срез). При томе је посебна пажња посвећена демографским аспектима: проценту умрлих у односу на укупан број становника и учешћу страдања од шпанског грипа у укупном директном ратном губитку становништва. Додатан циљ рада је да презентацијом ових трериторијално парцијалних сазнања иницира даља свеобухватнија истраживања.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Antić, Vukašin i Žarko Vuković (2008): „Australijska medicinska misija sa srpskom vojskom na Solunskom frontu“, Vojnosanitetski pregled, Vol. 65, br. 2, (2008, februar), 181-182.
Aranđelović, Natalija (2018): Dnevnik 1915-1918, Beograd: Istorijski arhiv Beograd.
Beogradske novine (dnevni list, digitalni korpus 1918), pretraga posredstvom pretraživača Univerzitetske biblioteke Srbije: www.unilib.rs; pristup 12. 05. 2020.
Vendrig, Tatjana, Fabijan Vendrig and John M. Stienen (2016): Serbian soldiers of World War I who died in the Netherlands, Belgrade: Embassy of Kingdom of the Netherlands.
Дигитални корпус црквених књига ваљевског среза:
Knjiga crkve brankovinske hrama Svetih Arhanđela, za upisivanje umrlih, za 1917-1921. (digitalizovano).
Knjiga crkve bukovičke, hrama Svetoga oca Nikole, za upisivanje umrlih, za 1915-1933. godinu. (digitalizovano).
Knjiga crkve valjevske, hrama Pokrova Svete Bogorodice, za upisivanje umrlih, za 1915- 1923. godinu. (digitalizovano).
Knjiga crkve gračaničke (Poćuta), hrama Svetog Arhanđela Mihaila, za upisivanje umrlih, za 1911-1928. godinu. (digitalizovano).
Knjiga crkve dračićke, hrama Svetih Apostola za upisivanje umrlih, za 1907- 1925. godinu (digitalizovano).
Knjiga crkve jovanjske, hrama Rođenja Svetog Jovana, za upisivanje umrlih, za 1902- 1930. godinu. (digitalizovano).
Knjiga crkve kameničke, hrama Svetoga oca Nikole za upisivanje umrlih, za 1915-1942. godinu. (digitalizovano).
Knjiga crkve krčmarske hrama Svetog Oca Nikolaja, za upisivanje umrlih, za 1917-1921. godinu (digitalizovano).
Knjiga crkve pričevačke, hrama Svetoga oca Nikolaja, za upisivanje umrlih, za 1915- 1934. godinu. (digitalizovano).
Knjiga crkve petničke, hrama Uspenja Presvete Bogorodice, za upisivanje umrlih, za 1916-1935. godinu. (digitalizovano).
Knjiga crkve pustinjske (Poćuta), hrama Svetog Vavedenija, za upisivanje umrlih, za 1911-1924. godinu. (digitalizovano).
Knjiga crkve rabrovičke (Divci) hrama Svetog Oca Nikole, za upisivanje umrlih, 1915- 1935. godinu. (digitalizovano).
Knjiga crkve ćelijske (Lelić), hrama Arhanđela Mihaila, za upisivanje umrlih, za 1903- 1921. godinu. (digitalizovano).
Gavrilović, Živojin (1995): „Pandemija španske groznice u Šajkajškoj 1918-1919“. Medicinski pregled, br. 7-8 (1995), 277-280.
Dragić, Milorad (1991): „Zdravstvene prilike u Beogradu za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu i španski grip 1918-1919. godine“, u: Dragić, Milorad (1991:, Etnomedicina 2, Beograd: Odeljenje za etnologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Breogradu.
Đenić, Milisav (1985): „Epidemije tifusa i španske groznice na Zlatiboru u vreme Prvog svetskog rata“, Užički zbornik br. 14 (1985), 151-164.
Židov (novine, digitalni korpus 1919-1920), pretraga posredstvom pretraživača Univerzitetske biblioteke Srbije: www.unilib.rs; pristup 12. 05. 2020.
Zastava (novine, digitalni korpus 1919-1920), pretraga posredstvom pretraživača Univerzitetske biblioteke Srbije: www.unilib.rs; pristup 12. 05. 2020.
Jagodić, Miloš (2015): “Procena demografskih gubitaka Srba u periodu 1910-1921”, Srpske studije, Vol.6 (2015), 11-65.
Kraljevina Jugoslavija - Opšta državna statistika (1932): Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31. januara 1921, Sarajevo: Državna štamparija.
Krivošejev, Vladimir (2020a): Smrt u Krčmaru: prilog kvantifikaciji žrtava pandemije španskog gripa 1918. godine (rad poslat 9. aprila 2020 uredništvu časopisa Etnoantropološki problemi; recenzentski prihvaćen).
Krivošejev, Vladimir (2020b): „Prilog proučavanju pandemije španske groznice u selima valjevskog kraja“ Glasnik istorijskog arhiva Valjevo br. 54 (broj u pripremi).
Krivošejev, Vladimir, Krivošejev, Jelena i Alen Radosavljević (2020): „Smrtne posledice epidemije španske groznice 1918. godine u kameničkom srezu valjevskog okruga“, Glasnik istorijskog arhiva Valjevo br. 54 (rad poslat 25. aprila 2020 uredništvu časopisa Vojnoistorijski pregled; recenzentski prihvaćen).
Milenković, Toma (2007): Trstenik i okolina u Prvom svetskom ratu 1914-1918, Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Milovanović, Milovan (1921): “Sanitetske prilike u Srbiji za vreme Austro – Ugarske okupacije : od 1915. – 1918. godine”, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo br. XXIII/4 (mart-april 1921), 120-135.
Narod (dnevni list, digitalni korpus 1918), pretraga posredstvom pretraživača Univerzitetske biblioteke Srbije: www.unilib.rs; pristup 12. 05. 2020.
Nedok, Aleksandar, Veljko, Todorović and Dragan Mikić (2018): „Medical corps activity after the capitulation of Bulgaria (september – november) : malaria relapses explosion and influenca epidemic“, Conference proceedings : International Historical-comparative Analysis of the Thessaloniki Front Operations 1916-1918, Belgrade Serbia, Nov 5-6, 2018: University of Defence, School of National Defence, Ed. „Defence“, pp 337-376.
Nikolić Svetomir (1998): Ratni dnevnik Petog pešadijskog puka „Kralja Milana“ 1912 – 1920, Valjevo: Izdavačko preduzeće Kolubara.
Prosvetni pregled (novine, digitalni korpus 1920 i dalje), pretraga posredstvom pretraživača Univerzitetske biblioteke Srbije: www.unilib.rs; pristup 12. 05. 2020.
Popović, Ljubodrag (1985): „Prilozi za istoriju užičkog kraja u Prvom svetskom ratu : gubici u stanovništvu od 1912 – 1918“, Užički zbornik br. 14 (1985), Užice, 137-150.
Popović, Ljubodrag (2000): „Popis stanovništva Valjevskog okruga u I svetskom ratu“, Glasnik Istorijskog arhiva Valjevo br 34/2000, 159-170.
Radosavljević, Aleksandar (1925): „O influenci po svojim i tuđim iskustvima u toku Svetskog rata“, u Istorija srpskog vojnog saniteta – naše ratno sanitetsko iskustvo (edit. Vladimir Stanojević), Beograd, 470-487.
Radusin, Milorad (2012a): „The Spanish Flu : Part I: the first wave”. Vojnosanitetski pregled, 69(9) (2012), 812–817.
Radusin, Milorad (2012b): „The Spanish Flu : Part II: the second and third wave. Vojnosanitetski pregled, 69(10) (2012), 917–92.
Radojčin Miloš (1991): Tovariševo : iz prošlosti sela i stanovništva, Novi Sad: Matica srpska, 1991.
Radojčić, Milorad (2020): Mionica u ratovima 1912-1918 : pomenik ratnim žrtvama, Mionica – Beograd: Biblioteka Milovan Glišić – Muzej žrtava genocida Beograd, 2020.
Trajković, Ljubica (1980): Kazivanja o starom Valjevu. Valjevo: privatno izdanje Dragoljuba Trajkovića, 1980.
Hutinec, Goran (2006): „Odjeci epidemije španjolske gripe 1918. godine u hrvatskoj javnosti“, Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu 006;38(1), 227-42.
Hutton, Isabel (1960): Memories of a Doctor in War and Peace, London: Heineman.
Čokić Živadin (1999): Život jednog srpskog vojnika, Beograd: BMG.
