TRAKTAT O „MERI“ ILI NARATIV ODMERENOG KOD SRBA

Apstrakt

Ситуације попут ове данашње, када се ставља на испит, како однос појединца тако и целокупан однос друштва према изазовима са којима се суочавамо, може да тражи ослонац у прошлим догађајима који су захтевали прибраност и одговорност без изузетка и комодитета изолованости. Тада није мањкало иницијатива за решавање проблема, али је недостајало спремности да се активности повежу у једну кохезиону енергију коју би сви прихватили и са радошћу својатали. Разлози томе су бројни, од арогнације оних који су на власти, преко цинизма оних који им се супротстављају, до скепсе народа који је често био неповерљив према било којој друштвенополитичкој иницијативи јер су полазиле од пароле добробити за народ, а притом игнорисале сваку његову стварну потребу. Јединствени наратив бројних историјских ситуација решаваних у оваквој атмосфери јесте искључивост у погледу исправности сопственог становишта и виђења без спремности да се он преиспита. Критика и полемика нису биле прихватљиве јер су доживљаване као непријатељски чин, а општи државни и национални интерес је био ствар страначког и/или лидерског егоизма који је представљен као катехисих спасења. Уочљиво је да су изостајала усаглашавања и помирљива решења супротстављена крајности. Понекад су међутим, могле да се чују поруке о неодрживости оваквог приступа јер је његова искључива моћ везана за онемогућавање стабилности српског идентитета.