Problems and Perspectives of Economic Intelligence Nowadays

Miloš Lončar

doi:10.51738/Kpolisa2022.19.3r.110l

Autori

Miloš Lončar Advokatska kancelarija „Lončar”, Novi Sad https://orcid.org/0000-0001-8724-2261

DOI:

https://doi.org/10.51738/Kpolisa2022.19.3r.110l

Ključne reči:

obaveštajna aktivnost, špijunaža, ekonomska špijunaža, informacije, konkurencija, tržište

Apstrakt

Sticanjem znanja, odnosno saznavanjem, dolazi se do obaveštenja o predmetu interesovanja. Time se kreira sposobnost kretanja prema postavljenom cilju, u svakoj oblasti rada, delovanja i aktivnosti, kako pojedinca, tako i organizacije kojoj se pripada, bilo kojeg nivoa, structure i forme organizovanosti (nacije, države i drugih oblika društvenih organizacija). Geneza pojma ekonomska obaveštajnost ukazuje da ona ima izvorište u ukupnoj obaveštenosti, kao rezultatu, svrsi i proizvodu obaveštajne aktivnosti. Takvu aktivnost prate i problemi, koji nastaju njenim sprovođenjem. U odnosu na ovu aktivnost, koja uključuje i špijunažu (nelegalnu delatnost usmerenu na tajne podatke koje neko štiti), ekonomska obaveštajnost je legalna i etička aktivnost, usmerena na javne, otvorene i svima dostupne podatke. Kao i druge obaveštajne aktivnosti, i ekonomska obaveštajnost je usmerena na budućnost, što podrazumeva i posedovanje informacija o nečijim namerama. U tome se ogledaju perspektive ekonomske obaveštajnosti. Zato se, kao predmet istraživanja, primenom metoda sinteze i deskripcije, kao osnovnih, i metode apstrakcije, kao pomoćne, u radu ukazuje na probleme i analiziraju se perspektive ekonomske obaveštajnosti u savremenim ekonomsko-bezbednosnim okolnostima, u nameri da se ostvari cilj ovog rada, odnosno odgovori na pitanje: Da li se na osnovu javnih, svima dostupnih informacija, koje se pretežno tiču sadašnjosti, može dati odgovor o budućim namerama konkurencije?

##plugins.generic.usageStats.downloads##

##plugins.generic.usageStats.noStats##

Reference

Bonifacio, M. M. (2019). Strateška inteligencija – razumeti svet špijunaže [Strategic intelligence – understand the world of espionage]. Samizdat.

Golubović, S. Z. (2020). Savremena ekonomska diplomatija [Contemporary economic diplomacy]. Partenon.

Dedijer, S. (2011). Autobiografija – špijun kojeg smo voljeli [Autobiography – the spy we loved]. VBZ.

Dedijer, S. (2003). Development & intelligence 2003–2053. National Security and the Future, 3(3–4).https://www.nsf-journal.hr/online-issues/intelligencesystems/id/1153

Dedijer, S. (1996). Development and management by intelligence: Japan. In B. Cronin (Ed.), Information, development and social intelligence. Taylor Graham.

Dedijer, S. (1975, April 20). Social Intelligence – a comparative social science approach to an emerging problem. Dartmouth College (Commented in New York Times, 10 May 1975).

Petrović Piroćanac, Z. (2005). Ekonomska špijunaža: mali vodič kroz istoriju ekonomske obaveštajnosti, do Desete revolucije inteligencije u istoriji čovečanstva [Economic espionage: a small guide through the history of economic intelligence, to the tenth intelligence revolution in the history of mankind]. Draslar partner.

Proroković, D. (2018). Era multipolarnosti [The era of multipolarity]. Službeni glasnik.

Radović, V. (2008). Ekonomska špijunaža – motivi i metode, [Economic Espionage – Motives and Methods]. Pregledni članci, Spoljnotrgovinski fakultet, Univerzitet Privredna akademija.

Stajić, Lj. (2011). Zaštita od ugrožavanja nematerijalne imovine sa posebnim osvrtom na ulogu prava [Protection of endangered intangible assets specific insight into the role of the law]. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 45(3), 239–252.

Stepić, M. (2018). Geopolitika: ideje, teorije, koncepcije, [Geopolitics: ideas, theories, concepts). Institut za političke studije, Beograd.

Trivan, D. (2012). Korporativna bezbednost [Corporate security]. Dosije studio.