O SREMU – KAO VOJNOJ KRAJINI – NASTALOJ JOŠ U VREME FRANAKA
Ključne reči:
Srem, poreklo, vojna krajina, granice, Fruška gora, monaška bratstva, manastiriApstrakt
Rad sadrži, gledano sa stanovišta današnje istorijske nauke, mnogo toga još nije razjašnjeno iz prošlosti Srema. Teško je razabrati u spisima na koga se odnose nazivi kao na primer sloveni, šizmatici, jeretici i slični da bi se na kraju za Srbe iskristalisao naziv Raci. Isto se odnosi kada se izučavaju Srbi u Panoniji ili kasnije u Južnoj Ugarskoj. Ipak, posebno je teško shvatiti ko se od naroda iz pomenutih naziva krije kada je u pitanju stanovništvo Srema.
Da je odnos Srba i Mađara prolazio razne faze od onih odličnih i saradničkih do onih kada su se našli na suprotnim zaraćenim stranama, današnja istorijska nauka je mnogo toga razotkrila. Ipak, mnogo toga se dogodilo od vremena prvih podignutih pravoslavnih manastira na Fruškoj gori i u Sremu krajem IX ili početkom H veka ili podizanju ugarskog dvora u Sremu početkom XII veka pa do vremena srpskog dvora u Budimu (Országház utca 9) s početka XV veka. Mađarski „ur” (dominus) je postao Uroš, Varoš i ova reč je ušla u gradsku terminologiju Srba, a despot Stefan Lazarević je kao prvi nosilac časti ritera (viteza) Zmajevog reda u Beogradu dodeljivao to „viteštvo”, što svedoči tekst njegovog biografa.
Ko su ovi vitezovi i kakvih je sve vitezova bilo i odakle su oni dolazili i sa kojim ciljem, posebna je tema o čemu takođe treba u budućnosti raspraviti.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
A.-J. Festugière, Les moines d’Orient, I, Culture et Saintaté, Paris, 1961.
Adnotationes chronologicae, ed. M. Florianus, Fontes domestici, III.
Albericus Aquensis, Historia Hieroslymitana, ed. Migne PL 166,
Annales Posonienses, MGH SS XX.
B. Homan, Geschichte des ungarischen Mittelalters, I, Berlin, 1940.
C. A. Macartney, The Magyars in the Ninth Century, Cambridge, 1968.
C. Jiriček, Das christliche Element in der topographischen Nomenclature der Balkanländer, Sitzungsberichte der Kaiser. Akademie der Wissenschaften in Wien, Phil. Hist. Classe, Bd. 136, Wien 1897 (=prevod: Zbornik K. Jiričeka I).
C. Jiriček, Die Heerstrasse von Belgrad nach Constantinopel und die Balkanpässe, Prag 1877 (=prevod: Zbornik K. Jiričeka I, Beograd, 1959).
C. Jiriček, Istorija Srba I, Beograd, 1952.
Constantine Porphýrogenitus, De administrando imperio, ed. Gy. Moravcsik, R. J. Jenkins, Washington, 1967.
D. Csánki, Magyarország törtenelmi foldrajza, II.
D. Mrkobrad, „Selo Boljevci, slovensko naselje”, Arheološki pregled 25, 1986.
Descriptio Constitutionis Monosterii Studii, PG 99, 1704.
E. von Ivánka, „Griechische Kirche und griechisdies Mönchtum im mittelalterlichen Ungarn”, Orientalia Christiana Periodica, VIII, 1942.
F. Dölger, „Ungarn in der byzantinischen Reichspolitik”,Etal, 1961.
F. Makk, F. Dvornik. Gy. Moravcsik, Byzantinoturcica, I, Berlin, 1958.
F. Makk, The Arpads and the Comneni, Budapest, 1989.
G. Erszegi, Walferus comes 1157-es monastoralapitó oklevelének hitelességéhez. Opuscula classica mediaevaliaque in honorem J. Horvath, Budapest, 1978.
G. Fejer, Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, II, Budae, 1829.
G. Marjanović-Vujović, „Slavic Belgrade”, Balcanoslavica 2, 1973.
G. Marjanović-Vujović, „Slovenski Beograd”, u: Istorija Beograda, 1, Beograd, 1974.
G. Marjanović-Vujović, „Najstarije slovensko naselje u Beogradu”, Godišnjak grada Beograda 25, 1978.
G. Wenzel, Codex diplomaticus Arpadiansus continuatus, VII, Pest 1869.
G. Wenzel, Codex diplomaticus Arpadianus continuatus, I, Pest, 1860.
Gy Moravcsik, Bizantium and the Magyars, Budapest, 1970.
Gy. Györffy, Az Arpád-Kori Magyarország történeti földrajza, Budapest, 1963.
Gy. Moravcsik, „Hungary and Buzantium in the Middle Ages”, The Cambridge Medieval History, IV, I, 1966.
Gy. Moravcsik, „The Role of the Byzantine Church in Mediaval Hungary”, The American Slavic and East European Review, VI, str. 18-19; 1974.
Gy. Moravcsik, Byzantinum and the Maggars, Amsterdam, 1970.
H. Follieri „Initia hymnorum ecclesiae graecae”, Studi e testí 213, vol. III, Citta del Vaticano 1962, str. 172; Aevum 22, 1948.
H. G. Beck, Kirche und theologische Literatur im byzantinischen Reich, München, 1959.
H. Gelzer, Der Patriarchat von Achrida, Leipzig, 1902.
I. Boba, Nomads, Northmen and Slavs. Eastern Europa in the Ninth Century, Haug, 1967.
I. Kniezsa, „Zur Frage der auf Cyrillus and Methodius bezüglichen Traditionen auf dem Gebiete des alten Ungarn”, Cyrillo-Methodiana, ed. M. Hellmany i drugi, Keln-Gratz, 1964.
Ioannis Scylitzae Synopsis historiarum, ed. I. Bekker II, Bonnae 1839.
J. A. van Dietan, Nicetae Choniatae Historia, Berolini, 1975.
J. Leroy, Studitisches Mönchtum, Spiritualiät und Lebensform – Theodoros Studites Monastische Epigramme, Erstmalig metrisch übersetzt aus den ”Jamben auf verchidene Gegenstände” v. dr. Franz Schwarz, Graz-Wien-Köln, 1969.
J. M. Hussey, „Byzantine Monasticism”, Cambridge Medieval History, IV, 2, 1967.
J. Melich, Etimologien. Über den serbischen und kroatischen Namen „Fruška Gora”, Zeitschift für slavische Philologie 2, 1925.
J. Niederle, Původ a počátky Slovanu, Jižnich, Slovanske starožitnosti, II, Prag, 1906.
Klaus Zeitler, Raumbezogene Identität-ein Entwicklungsfaktor für den ländlichen Raum? Eine soziologische Analyse der Determinanten und Inhalte ländlicher Raumentwicklung, Augsburg, 2001, Angewandte Sozialgeographie, 42.
Luigi Ferdinando Marsigli, Danubius Pannonico-mysicus: observationibus geographicis, astronomicis, hydrographicis, historicis, physicis, perlustratus et in sex tomos digestus. T. 1-2 / ab Aloysio Ferd. com. Marsilli... – Haga Comitum: Apud P. Gosse, R. Chr. Alberts, P. de Hondt; Amstelodami. – Apud Harm. Uytwerf @ Franc. Changuion, 1726. T. 1-[8], 96. str., [60] listova sa tabelama i geografskim kartama (od toga 2 presavijena): ilustr.; T. 2-[6], 149, [7] str. 66 listova sa tabelama.
M. Gyóni, A magyar nyelvgörög foljegyzéses szórványemlékei, Magyar-görög tanulményak 24, Budapest, 1943.
M. Gyóni, Magyarország és a Magyarság a bizánci források tükrében, Magyargörög tanulmányok 7, Budapest 1938.
Миодраг Вучковић, Исечци из немачке историје и културно наслеђе у Срему, Слика о другом у транскултурном поређењу, у: Сусрет култура, II том, Нови Сад, 2010.
Ottonis Gesta Friderici imperatoris, rec. G. Waitz, Scriptores rerum germanicarum in usum sholarum, Hannoverae et Lipsiae 1912.
P. Lamma, Comneni e Staufer. Ricerche sui rapporti fra Bizancio e l’Occidente nel secolo XII, I. II, Roma, 1955.
P. Speak, ed., Theodoros Studites Jamben auf verschiedene Gegenstände, Berlin, 1968.
R. Browing, „A New Source on Byzantine-Hungarian Relations in the Twelfth Century”, Balkan Studies, II, 1961.
S. Runciman, Kreuzzüge, München, 1983.
T. Lewicki, Polska i kraje sasiedenie w swietle „Ksiegi Rogera”, geografa arabskiego z. XII W., I, Krakow 1945.
T. Smičiklas, Codex diplomaticus III, Zagreb, 1905.
T. Smičiklas, Codex diplomaticus, II, 1904.
W. Regel, Fontes rerum byzantinarum, I, Petropoli 1892.
А. Доброклонский, Преподобный Феодор, исповедник и игумен Студийский, I и II, Одесса, 1913. и 1914.
Б. Ферјанчић, „Византијски печат из Сирмијума”, Зборник радова Византолошког института 21, 1982.
Ц. Ферјанчић, Сирмијум у доба Византије, Сремска Митровица, 1969.
В. Јагић, Гласник Српског ученог друштва 42, 1875, стр. 312, превод Л. Мирковића, Старе српске биографије XV и XVII veka, SKZ, Beograd, 1936.
Византијски извори за историју народа Југославије, II, Београд, 1959.
Византијски извори за историју народа Југославије, IV, Београд, 1971.
Византијски извори за историју народа Југославије, Београд, 1971.
Византијски извори, IV.
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд, 1959.
Д. Гај-Поповић, „Оловна була мађарског краља Саломона”, Годишњак града Београда, 25, 1978.
Д. Оболенски, Византијски комонвелт, Београд, 1996.
Димитрије Оболенски, Византијски комонвелт, Београд, 1991.
Дионисија Папахрисанту, Атонско монаштво, почеци и организација, Београд, 2003.
Ђ. Даничић, Рјечник из књижевних старина српских, III, Београд, 1864.
Ђура Харди, „Странци на положају палатина средњовековне Угарске”, у: Сусрет култура, Пети међународни интердисциплинарни симпозијум, Зборник радова, II том Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад, 2010.
Снегаров, История на Охридската архиепископия, I, Софија, 1924.
Историја српског народа, I, Београд, 1981.
Историја српског народа, II, издање СКЗ, Београд, 1982 (аутор Павле Ивић).
Ј. Калић, „Жупан Белош”, ЗРВИ, 1997.
Ј. Калић, „Палата српских деспота у Будиму”, Зограф, 6, 1975.
Ј. Калић, „Рашки велики жупан Урош II”, ЗРВИ 12, 1970.
Ј. Калић, „Угарски двор у Срему”, у: ЗРВИ 22, 1983.
Ј. Калић, Земун у XII веку, Зборник радова византолшког института 13, 1971.
Јованка Калић, „Подаци Алберта Ахенског о угарско-византијским односима крајем XI века”, Зборник Филозофског факултета, 10, Београд, 1968.
Јованка Калић, „Темељи културне историје Срема – Средњи век”, у: Срем кроз векове, Зборник радова, ур. Миодраг Матицки, Београд – Беочин, 2007.
М. Динић, „Средњовековни Срем”, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, 4, 1931.
М. Динић, Грађа за историју Београда, I, Београд 1951.
Марко Јачов, Срем на прелому два века: (XVII-XVIII), Сремски Карловци, Епархија Сремска, 1990.
Нинослава Радошевић-Максимовић, „Књижевна вредност епиграма Теодора Студита”, у: Зборник радова Византолошког института, 14-15, Београд, 1973.
П. Скок, Топономастика Војводине, Војводина I, Нови Сад, 1939.
Полное собрание русских летописей, II, С. Петерсбург, 1908.
Ф. Гранић, Црквеноправне глосе на привилегије цара Василија II Охридској архиепископији, Гласник СНД, књ. XIII, 1934.
Ф. Рачки, Хрватска прије XII виека гледе на земљишни обсег и народ, Рад ЈАЗУ 56, 1881.
Ф. Шишић, Повијест Хрвата и вријеме народних владара, Загреб, 1925 (репринт: 1990).
