STRUKTURALNI KARAKTER SAVREMENE GLOBALNE KRIZE I NEOPHODNOST TRAGANJA ZA NOVOM ALTERNATIVOM U SVETU

Apstrakt

Autor razmatra fenomen neoliberalnog totalitarizma, koji se ispoljava kroz neokolonijalnu ekspanziju megakapitala, tj. transnacionalnih korporacija kao „planetarnih gladijatora” i monocentrični globalizam, kao specifičan vojno-politički fenomen, tj. poredak novih nejednakosti i antagonističke moći u savremenosti. Iz ovog novog sistema raspodele društvene moći i kompozicije geostrateških sila, autor izvodi zaključak da totalitarizam kao fenomen ne proizilazi samo iz karaktera političkog sistema (tj. monopartijske diktature državnog Levijatana) već i iz modela ekonomije. Za razliku od klasičnog totalitarizma, koji se zasnivao na autoritarnoj moći države, novi totalitarizam se zasniva na monopolskoj i nekontrolisanoj moći transnacionalnih korporacija. Naime, autor smatra da u savremnosti vlada neoliberalni posmoderni totalitarizam, čiji protagonosti stavljaju profit iznad ljudi (čoveka) i koji utire put socijaldarvinizaciji odnosa na globalnom tržištu i socijalnim sukobima. Kao rezultat svega toga rastu klasne i regionalne protivrečnosti (između rada i kapitala, Severa i Juga).

Autor izvodi zaključak da konsekvence neoliberalnog - tržišnog fundamentalizma – oličene u korporativnom „kapitalizmu katastrofe” i „tranziciji bez socijalne odgovornosti”, razaraju savremeno svetsko društvo, čineći ga podeljenim i konfliktnim. U fokusu njegove analize je gusarska i „ološ ekonomija” i uloga predatorska lihvarske finansijske buržoazije, kao kovača lažnog progresa, koja svojim partikularnim interesom i halapljivošću razara realnu ekonomiju zajedno sa savremnom politokratijom i uzrokuje svetsku krizu

Poenta autorovog zalaganja je: ako čovečanstvo želi izlazak iz aktuelne krize, i zasnivanje istinski otvorenog društva i multipolarni razvoj, neophodne su radikalne izmene strategije razvoja u savremenom svetu. U suprotnom, savremeni svet će se suočiti sa još surovijim regionalnim i globalnim protivrečnostima i sukobima koje neće moći kontrolisati. Zadatak je društvenih nauka, posebno sociologije, da svojim istraživanjima i kritikom, razotkriju prave izvore društvenih podela i sukoba i racionalno definišu pravce delovanja društvenih aktera ka novoj socijaldemokratskoj alternativi, kako bi svet bio bogatiji, ravnopravniji, slobodniji i pravedniji, a ljudi spokojniji i srećniji.