UTICAJ KORPORATIVIZMA NA NACIONALNI IDENTITET

Apstrakt

Корпоративизам је доктрина која се у људској историји јављала више пута, са различитим политичким системима, почевши од средњег века и система еснафа, преко фашизма па све до капитализма и данашњег система неолиберализма. Иако је сваки пут овакав облик организовања превазиђен, он се враћао после неколико година јачи. Тако долазимо до савременог стања у свету које карактерише изражен облик корпоративизма. Данашњи свет је свет корпорација у којем моћ стоји у рукама појединаца или малог броја компанија и превазилази чак и моћ једног броја држава. На крају века којег је обележила кулминација развоја модерне цивилизације, човек је у ситуацији да на будућност гледа са доста зебње и моралних недоумица.

Под утицајем глобализације, као изузетно значајног механизама у корпоративизму, постепено се бришу границе међу државама, шири тржиште, и све више доводи у питање државни суверенитет. Поред тога, у новом моделу друштвеног развоја, не само суверенитет него и национална држава представљају препреке на путу ка његовим циљевима. Реч је о стварању једног глобалног друштва у којем је колективизам препустио место индивидуализму интереса, у коме нема места за хомогенизацију националних интереса, посебно у мултикултурним друштвима. У таквим процесима национални идентитет постаје својеврсна „безбедносна дилема” у односима између монокултурних и у самим мултикултурним друштвима, а интереси различитих интересних група (културних, политичких, економских) представљају основу да се успостави функционалан систем, који је у последњих пар деценија прошлога века, добио корпоративни карактер.

Разумевање тог карактера и корпоративизма као његове савремене форме, уопште, захтева посебно разумевање фиозофије схватања односа међу интересима интересних група у новој организацији друштва.