BEZBEDNOSNI IDENTITET BALKANA I EU

Apstrakt

Основни идентитет Балкана у последња два века, од када је тај термин у политичкој употреби, био је неодвојиво повезан са питањима безбедности, односно небезбедности, хаоса, насиља, варваризма и неразвијености. У различитим перцепцијама Балкана, овај простор се доживљава као географски део Европе, који јој културно ипак не припада, упркос чињеници да су сви балкански народи, изван сваке сумње, европски народи, по свим својим карактеристикама. Изразита политичка нестабилност, хронично праћена оружаним сукобима у којима су тешки злочини главни садржај сукоба, недовршене државе које се налазе под снажним утицајем великих сила, економска и културна заосталост и полуоријентално друштво неспособно да изгради модерне институције представљају главни стереотип Балкана у очима тзв „цивилизованог света”. Главни разлози за овако неповољну перцепцију Балкана леже у чињеници да се овај простор налазио у фокусу интересовања западног јавног мњења само у периодима великих криза, док је у другим ситуацијама са одређеном дозом презира игнорисан.

Крај XX века и крваво разбијање бивше Југославије, поново је у фокус светског јавног мњења ставио Балкан и његове проблеме. Завршетак (прекид?!), ратова на простору бивше СФРЈ и довршетак слома комунизма, отворио је перспективе истинског укључења Балкана у Европу, проз процес учлањења бивших чланица југословенске федерације и бивших чланица совјетског блока, са ових простора, у Европску унију и НАТО. Овај рад ће се бавити анализом актуелних безбедносних ризика, изазова и претњи које угрожавају Балкан, и које дефинишу његов актуелни безбедносни идентитет у првом реду то је питање статуса Косова и Метохије, питање уставне реконструкције Босне и Херцеговине, питање односа Грчке и Македоније и друга питања која могу представљати потенцијалну безбедносну претњу, која потичу од тзв „асиметричних безбедносних претњи”.