BIOTERORIZAM – GLOBALNA OPASNOST MIKROMETARSKIH RAZMERA
Ključne reči:
биотероризам, биолошко оружје, биолошки агенси, сукоб, ратApstrakt
Биолошки чиниоци као узрочници људских страдања и патњи, масовних оболевања и умирања пратили су људску цивилизацију од њеног зачетка до данас, од давнина су били пратиоци ратова, а често су одлучујуће утицали на њихов исход. Поред могућности коришћења у ратним сукобима, у последње време је учестала употреба биолошких агенаса од стране терористичких организација, секти или појединца, што се дефинише као биолошки тероризам. Захваљујући особинама које ова средства чине погодним за остваривање одређених циљева (економичност и једноставност производње, лакоћа примене, комбинација са другим агенсима...), многи микроби и њихови токсини су коришћени или испитивани као биолошко оружје.
Поред аеросола, могу се применити преко контаминиране хране и воде или директно на кожу и слузнице. У новије време, променом генског састава методама молекуларне генетике, могуће је створити микроорганизме са новим особинама што их чини још убојитијим средством.
Пошто терористи данас трагају за новим, деструктивнијим и лакше доступним оружјем нараста опасност од употребе биолошког оружја у постхладноратовском периоду, што указује колико је претња од биотерористичког напада у већој мери реалнија него у прошлости. Зато се наглашава значај успостављања добре законске регулативе за санкционисање злоупотребе биолошких агенаса и мера које треба предузети на највишем нивоу, како нам се не би догодиле веће биолошке трагедије.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Birtašević B., Biološko oružje i zaštita, U: Birtašević B. i dr. Vojna epidemiologija. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar, 1989.
Bojić I., Vukadinov J., Minić S., Bolesti izazvane virusima i toksinima u biološkom ratu i bioterorizmu, Med Pregl 2007; LX (5-6).
Cole, L. A. Clouds of Secrecy: The Army’s Germ Warfare Tests Over Populated Areas. Rowman & Little field, Totowa, 1988.
Dennis C.,The bugs of the war, Nature 2001.
Derbes, V. J. „De Mussis and the Great Plague of 1348: a forgotten episode in bacteriological war.” Journal of the American Medical Association, 196, 1966.
Dando M., Bioterror and Biowarfare: A Beginner’s Guide, Oneworld, Oxford, 2006.
Geissler E. Biological and toxin weapons today. SIPRI.OxfordUniversity Press 1986.
Gaćinović R., Savremeni terorizam, Grafomark, Beograd, 1998.
Mayor, A., Dirty Tricks in Ancient Warfare. Quarterly Journal of Military History, 2, 1997.
Mayor, A. Greek Fire, Poison Arrows & Scorpion Bombs: Biological and Chemical Warfare in the Ancient World. Over look Press, New York, 2003; Tukidid Peloponeskirat. Prosveta, Beograd, 1999.; i Christopher, G. W., Cieslak, T. J., Pavlin, J. A., Eitzen, E. M. „Biologi cal Warfare: a historical perspective.” Journal of the American Medical Association, 278, 1997.
Madle - Samardžija N., Turkulov V., Vukadinov J., Čanak G., Doder R., Sević S., Antraks – prošlost, sadašnjost i budućnost, Med Pregl., Novi Sad, 2002; LV (3-4), (pregledni članak).
Poupard, J. A. ,Miller L. A. „History of biological warfare: catapults to capsomeres.” u Zilinskas R. A. (ed.) The Microbiologist and Biological Defence Research: Ethics, Politics and International Security. Annals of the New York Academy of Sciences, 666, 1992.
Stojanović Đ., Ristanović E., Trka sa vremenom: Odnos biološkog oružja i međunarodne bezbednosti, Politička revija, br. 2 / 2010.
Tucker, J. B. „Motivations For and Against Proliferation: The Case of the Middle East.” u Zilinskas, R. A. (ed.) Biological Warfare: Modern Offense and Defense. Lynne Rienner Publishers, Boulder, 1999.
Čobeljic M., Bioloski napad. U: Radovanovic Z, Vlajinac H. (ur), Opsta epidemiologija. IV izdanje. Beograd: Nauka; 2001.
Čobeljić M., Biološki terorizam, BIBLID: 0354-691, 75 (2001), 1-4.
