EVROPSKI KULTURNI IDENTITET

Apstrakt

На основу савремених анализа у друштвеној и политичкој теорији које се тичу Европске уније, постаје очигледно да је за реализацију и легитимизацију интегративних процеса ЕУ неопходна политика идентитета и/или културе која би помогла у изградњи „европског идентитета”. Развијање специфичне културне политике од стране европских институција и настојање да се конституише „европски идентитет и култура”, сматрају се једним од веома важних места за савремену социолошку анализу и критику.

Један од циљева овог рада јесте да покаже да идеја „европског идентитета” представља амалгам неконзистентних замисли – по којима се он замишља као супранационални идентитет, заснован на „заједничком европском наслеђу”, али и на принципима универзалних људских права и на поштовању (културне) различитости. С тим у вези, једна од полазних претпоставки у овом раду је да су проблеми који израњају из тежњи ка конструисању „европског идентитета”, пре свега условљени (неадекватним) концепцијама „идентитета”, „културе”, „заједнице” у европским институцијама, политикама и агендама. Многи истраживачи европске интеграције сматрају да је за успешан развој и реализацију европског пројекта један од пресудних фактора управо стварање „европског идентитета”.

Једно од питања које заузима почасно место у политичкој, правној и друштвеној теорији на прелазу између миленијума гласи: како се поставити према све већем умножавању културних разлика? Званичници ЕУ већ ду¬го покушавају да на различите начине убеде „своје грађане” како је лепо и добро бити „Европљанин” и, истовремено, како је лепо и добро бити „различит”. Намера аутора у раду била је да себи и осталим заинтересованима појасне шта је из социолошке перспективе толико сумњиво, проблематично, или чак опасно у идентитетским политикама ЕУ.