OBRAZOVANJE I POLITIKA RAZLIKE: INTERKULTURNA OSETLJIVOST STUDENATA UNIVERZITETA U NIŠU

Apstrakt

Афирмација интеркултурализма и подстицање политике признања културно различитих идентитета важан су фактор изградње стабилних демократских и грађанских вредности савремених мултикултурних друштава. Као претпоставка наведених процеса, интеркултурна осетљивост је значајна вредност која може бити артикулисана кроз разне институције, од којих је једна од најважнијих образовање (институционално и ванинституционално), као снажан инструмент еманципације, друштвене перцепције и социјализације. У раду се разматрају основни предуслови и проблеми остваривања интеркултурног образовања/учења и афирмације политике културних разлика кроз васпитно-образовне процесе у савременим друштвеним условима.

У дугом делу рада пружа се увид у резултате емпиријског истраживања интрекултурне осетљивости студентске популације Универзитета у Нишу, обављеног у оквиру ширег пројекта Центра за социолошка истраживања Филозофског факултета у Нишу. Кроз неколико аналитичких фаза, најпре је утврђивана субјективна процена студената у вези са тим колико је постојећи школски систем у Србији интеркултурно сензибилисан (колико студентима омогућава критичко мишљење, развијање способности за толерантно и ненасилно опхођење према другима), а затим је утврђивано евентуално присуство етничке дистанце код студената (прихватање/одбијање заједничког студирања са припадницима других културних, националних заједница, као и њихово (не)прихватање као професора и асистената). Анкетирање је обављено на узорку од 818 студената шест факултета Универзитета у Нишу, током академске 2012/13. године. Коришћен је упитник као инструмент емпиријског истраживања, уз теоријски аналитички осврт на Бенетов (Милтон Беннетт) квалитативни модел стадијума развоја интеркултурне осетљивости.