Culture of Polis, Year XVIII (2021), Issue 45, pp. 221-231
ISSN 1820-4589

BRATISLAV TEINOVIĆ
The Museum of the Republic of Srpska, Banja Luka, Republic of Srpska
b.teinovic@hotmail.com

UDC: 316.48(497.6+439.2)
DOI: https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.2r.3.02

Review work
Received: 2021-04-21
Approved: 2021-05-15
Online: 2021-07-03

PDF
GOLUB BABIĆ I MILETA DESPOTOVIĆ: SKICE ZA BIOGRAFIJE USTANIČKIH VOĐA U BOSNI 1875–1878.
GOLUB BABIĆ AND MILETA DESPOTOVIĆ: SKETCHES FOR BIOGRAPHIES OF 1875–1878 INSURGENCE LEADERS IN BOSNIA

SUMMARY
Golub Babić and Mileta Despotović do not have separate biographies. These are sketches for their biographies, during the time they were at the head of the uprising in southwestern Bosnia from 1875 to 1878. In the 1860s, Golub Babić, still a migrant from Krajina, was involved in the conspiratorial activities of the Serbian government in Bosnia. He came to southwestern Bosnia in August 1875 from Belgrade, although a supporter of the guerrilla way of war, Duke Babić was the first to start forming a military organization according to the modern European model, while Educating the “Head Authority of the Rebellion” on that inaccessible terrain. With Serbiaʼs entry into the war against Turkey on June 28, 1876, the uprising in Bosnia became part of a united Serbian front. Babić was deposed and a native of Šumadija and a former Russian officer, Colonel Mileta Despotović was entrusted the work on further insurgent military organizations. With that change the previous guerrilla way of warfare was replaced by frontal warfare, however the insurgent army in southwestern Bosnia failed to defend itself from the superior Turkish enemy on August 4, 1877. A year later, the Berlin Congress and the Austro–Hungarian occupation found the insurgent army in complete disarray.
KEYWORDS
Golub Babić, Mileta Despotović, insurgence, Turks, Bosnia, Serbia, Austria–Hungary

REFERENCES

  1. Билбија, Илија. 1936. „Мои доживљаи (дневник Илије Билбије из устанка).” Развитак 12/III: 388–399.
  2. Војводић, Васо. 1994. „Тајни рад Србије на ослобођењу Босне и Херцеговине (1868–1872).” У У духу Гарашанинових идеја, Србија и неослобођено српство. Београд: Просвета, 9–115.
  3. Екмечић, Милорад. 1954. „Почетак Босанског устанка 1875. године”, Годишњак Историјског друштва БиХ VI: 267–305.
  4. Ekmečić, Milorad. 1973². Ustanak u Bosni 1875–78. Sarajevo: Veselin Maleša.
  5. Ekmečić Milorad. 1977. „Istorijski značaj ustanka u Bosni i Hercegovini 1875–1878.” U Međunarodni naučni skup povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i istočnoj krizi 1875–1878. godine, (tom I). ur. Rade Petrović, 49–89. Sarajevo: ANU BiH
  6. Екмечић, Милорад. 1978. „Српска војска у националним ратовима од 1876 до 1878.” Балканика IX: 97–129.
  7. Екмечић, Милорад. 1981. Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878. У Историја српског народа. V–1. Београд: СКЗ
  8. Екмечић, Милорад. 1989. Стварање Југославије 1790–1918. II. Београд: Просвета
  9. Evans, Dž. Аrtur. 1967. Ilirska pisma. Sarajevo: Veselin Masleša
  10. Ivić, Aleksa. 1918. Fragmenti iz istorije Bosanskog ustanka 1875 i 1876. god. Zagreb: Štampa dioničke tiskare
  11. Красић, Владимир. 1884. Устанак у Босни 1875–1878, грађа за новију српску историју рата за ослобођење. Нови Сад: Штампарија А. Пајевић
  12. Капиџић, Хамдија. 1954. Застава о Босни и Херцеговини 1871–1873, друга књига. Сарајево: Свјетлост
  13. Капиџић, Хамдија. 1954а. Застава о Босни и Херцеговини 1874–1876, трећа књига. Сарајево: Свјетлост
  14. Капиџић, Хамдија. 1956. Застава о Босни и Херцеговини 1876–1878, четврта књига. Сарајево: Свјетлост
  15. Luković, Petko. 1972. „Nekoliko napomena o ulozi vojvode Goluba Babića u Bosanskom ustanku 1875–1878. i njegovom nožu koji se čuva u Vojnom muzeju u Beogradu.” Vesnik 18: 165–179.
  16. Marković, Stipo. 1970/71. „Uspomene don Stjepana Krešića iz Bosanskog ustanka 1875–1878. god.” Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika BiH X–XI: 411–464.
  17. Слипчевић, Фуад, Пејовић, Петар, Бојић, Мехмедалија, Стијеповић, Никола. 1952. Буне и устанци у Босни и Херцеговини у XIX веку. Београд: Војноисторијски институт ЈНА
  18. Теиновић, Братислав. 2006. Српски устанак у Босни 1875–1878. Бања Лука: Музеј Републике Српске
  19. Теиновић, Братислав. 2018. У сусрет Берлинском конгресу 1878–2018. Бања Лука: Музеј Републике Српске
  20. Тепић, Ибрахим. 1988. Босна и Херцеговина у руским изворима (1856–1878). Сарајево: Веселин Маслеша
  21. Trnjaković, Mile. 1977. „Značaj slobodne teritorije Crnih Potoka u Bosanskom ustanku 1875–1878 godine.” U Međunarodni naučni skup povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i istočnoj krizi 1875–1878. godine, (tom II). ur. Rade Petrović, 247–258. Sarajevo: ANU BiH
  22. Ćurić, Hajrudin. 1971. Arhivska zbirka Vladimira Desnice, prilozi radu Obrovačkog odbora i ustanku u Bosni 1875–1878. Sarajevo: ANU BiH
  23. Чубриловић, Васо. ² Босански устанак 1875–1878. Београд: Балканолошки институт САНУ