Culture of Polis, Year XVIII (2021), special edition (2), pp. 175-188
ISSN 1820-4589

ŽELjKO Đ. BJELAJAC
Faculty of Law for Commerce and Judiciary, Novi Sad, Serbia
zdjbjelajac@gmail.com

ALEKSANDAR M. FILIPOVIĆ
Faculty of Economics and Engineering Management, Novi Sad, Serbia
sasha.filipovic@gmail.com

UDC: 130.2:351.78
DOI: https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.2p.1.12

Original scientific work
Received: 2021-10-28
Approved: 2021-11-30
Online: 2021-12-05

PDF
MIROVNO OBRAZOVANJE: RAZVOJNA STRATEGIJA ZA KREIRANJE KULTURE MIRA I NENASILJA
PEACE EDUCATION: A DEVELOPMENT STRATEGY FOR CREATING A CULTURE OF PEACE AND NONVIOLENCE

SUMMARY
From the beginning of the 21st century until today, the world has suffered some of the highest rates of violence, which has burdened a large number of countries and regions. Various conflicts around the planet have generated the suffering and displacement of millions of children and young people, often under catastrophic circumstances. The poorest countries are mostly exposed to aggression and lawlessness. While they are being ravaged by internal conflicts, other neighboring countries are largely suffering the destabilizing consequences of such divisions. Indirectly, it affects the lives, dignity and well-being of millions of people. Therefore, learning to live together, with empathy for others, is becoming increasingly important in today’s divided and in many ways contradictory world. Peace education is not an isolated program to prevent armed conflict and repression, but a roadmap for saving lives, freeing up limited resources for social needs, and establishing structures and conditions that support the rule of law. Peace education is a preventive action and the key to creating a culture of peace. It is a line that directs us towards acquiring knowledge, constructive skills and abilities for better conflict resolution and management, and advocating for social justice in our communities.

KEYWORDS
peace education, violence, non-violence, culture of peace, security culture

REFERENCES

  1. Бјелајац, Жељко Ђ. и Александар М. Филиповић. 2021. „Флексибилност дигиталних медија за манипулативно деловање сексуалних предатора”, Култура полиса, XVIII (44) 51-67, https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.1r.2.01 (Бјелајац и Филиповић 2021а)
  2. Бјелајац, Жељко и Александар М. Филиповић, 2021. „Инертност образовног система као инхибитор безбедносне културе у васпитању и образовању”, Култура полиса, посебно издање, XVIII, 175-188, https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.1p.1.12 (Бјелајац и Филиповић 2021б)
  3. Бјелајац, Жељко и Александар М. Филиповић. 2020. „Интернет и друштвене мреже као неограничени простор за концентрацију и мултиплицирано присуство педофила”, у: „Педофилија – узроци и последице”, ур. Жељко Бјелајац и Александар М. Филиповић, Култура полиса, посебно издање, XVII, 29-40.
  4. Бјелајац, Жељко. 2014. „Алијенација човека у ери научнотехнолошког развоја и глобализације као узрок пораста и разноликости организованог криминала”, Култура полиса, XI (25), 385–396.
  5. Бјелајац, Жељко. 2017. „Људска безбедност сагледана кроз призму људских права и савремених претњи”, Култура полиса, XIV (33), 139-154. (Бјелајац 2017а)
  6. Бјелајац, Жељко. 2019. „Релевантност интродукције безбедносне културе у образовни систем Републике Србије”, Култура полиса, XVI (40), 231-244.
  7. Бјелајац, Жељко. 2021. „Бeзбeднoснa културa кao фундaмeнтaлнa људскa пoтрeбa”, Култура полиса,  XVIII, посебно издање, 9-24, https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.1p.1.01
  8. Adams, David (ed.) 1995. Unesco and a Culture of Peace: Promoting a Global Movement, Paris: UNESCO
  9. Bjelajac, Željko. 2017. Bezbednosna kultura- Umeće življenja, Novi Sad: Pravni fakultet za privredu i pravosuđe. (Bjelajac 2017b)
  10. Global Movement for a Culture of Peace, (n.d), poslednji pristup 14.09.2021, https://www.culture-of-peace.info/
  11. Lajović Biljana. 2013. „Obrazovanje za mir – put ka dijalogu i društvu bez nasilja”, u: Obrazovanje za mir: iskustva iz prakse (ur. Tatjana Popović, Dragana Šarengaća), Beograd: Nansen dijalog centar Srbija; Podgorica: Nansen dijalog centar Crna Gora; Hag: Globalno partnerstvo za prevenciju oružanih sukoba  
  12. Mayor, Federico. 2002. “Culture of Peace”, in:  Institutional Issues Involving Ethics and Justice – Volume III, Robert Charles Elliot (ed.) Paris: UNESCO-Encyclopedia Life Support Systems (UNESCO-EOLSS), 236-248.
  13. Parajon, Francisco Lacayo, Mirta Lourence, and David Adams. 1996. “The Unesco Culture of Peace Programme in El Salvador: An Initial Report”, International Journal of Peace Studies, 1(2), 1-20.
  14. Popović, Tatjana i Dragana Šarengaća. 2013. „Obrazovanje za mir – istorijat i koncept”, u: Obrazovanje za mir: iskustva iz prakse (ur. Tatjana Popović, Dragana Šarengaća), Beograd: Nansen dijalog centar Srbija; Podgorica: Nansen dijalog centar Crna Gora; Hag: Globalno partnerstvo za prevenciju oružanih sukoba
  15. UNESCO Culture of Peace Global Educators, (n.d), poslednji pristup 15.09.2021, http://peacefulschoolsinternational.org/
  16. van Gurp, Hetty. 2012. „Creating a Culture of Peace – A Practical Guide for Schools”, Peaceful Schools International, poslednji pristup 21.09.2021, http://peacefulschoolsinternational.org/wp-content/uploads/USIP-Guide-April-2012.pdf