Culture of Polis, Year XVIII (2021), special edition (2), pp. 105-122
ISSN 1820-4589

DARKO GOLIĆ
Faculty of Law for Commerce and Judiciary, Novi Sad, Serbia
g.darko83@gmail.com

UDC: 328(497.11):342.53
DOI: https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.2p.1.08

Review work
Received: 2021-09-16
Approved: 2021-11-09
Online: 2021-12-05

PDF
PREDSEDNIK REPUBLIKE NA RAZMEĐU PARLAMENTARNOG I POLUPREDSEDNIČKOG SISTEMA
THE PRESIDENT OF THE REPUBLIC BETWEEN THE PARLIAMENTARY AND SEMI-PRESIDENTIAL SYSTEM

SUMMARY
The position and role of the head of state are crucial for determining whether a system of government can be determined as a parliamentary or semi-presidential one. In the five states of the former Yugoslavia, the established systems of government, although in principle parliamentary, contain a mixture of elements of these two systems. In addition to direct election, which is common to all these five states, proximity to one or the other system is determined by the scope and content of the powers of the head of state, and his position in relation to parliament and gov-ernment. In that respect, analyzed systems postion themselfs in different places be-tween those two systems. However, constitutional solutions in countries that go be-yond the parliamentary system, yet do not reach the semi-presidential system, do not always correspond to the real role of the head of state, which is especially contrib-uted by his (non) party character, numerous political factors, and areas of shared competencies and powers.

KEYWORDS
President of the Republic, parliamentary and semi-presidential system

REFERENCES

  1. Vukadinović, Gordana. 2006. Teorija države i prava I. Novi Sad: Futura publikacije.
  2. Голић, Дарко. 2020. „Колективни шеф државе и систем власти – босанскохерцеговачка решења у светлу упоредног права.” Страни правни живот LXIV (2): 27–42.
  3. De Vergottini, Giuseppe. 2015. Uporedno ustavno pravo. Beograd: Službeni glasnik.
  4. Duverger, Maurice. 1980. “A New Political System Model: Semi-presidential Government.” European Journal of Political Research VIII (2): 165–187.
  5. Кутлешић, Владан, и Дарко Голић. 2017а. Увод у право. Нови Сад: Привредна академија.
  6. Кутлешић, Владан, и Дарко Голић. 2017б. Уставно право. Нови Сад: Привредна академија.
  7. Кутлешић, Владан. 2002. Организација власти: упоредна студија устава бивших социјалистичких држава Европе. Београд: Службени лист СРЈ.
  8. Лукић, Радомир, Кошутић, Будимир и Митровић, Драган. 2001. Увод у право. Београд: Службени лист СРЈ.
  9. Марковић, Ратко. 2004. „Моћ и немоћ председника Републике Србије.” Анали Правног факултета у Београду LII (3–4): 325–360.
  10. Марковић, Ратко. 2015. Уставно право. Београд: Правни факултет Универзитета.
  11. Mарковић, Ратко. 2017. „Ка будућем уставу Србије.” У „Српска политичка мисао – специјал 2017”, ур. Владан Петров, Дарко Симовић, Слободан Орловић и Живојин Ђурић, посебно издање, Српска политичка мисао: 263–271.
  12. Orlović, Slobodan, i Nataša Rajić. 2018. „Raspuštanje parlamenta – vršenje ili zloupotreba ustavnih ovlašćenja.” Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu LII (4): 1545–1557.
  13. Пејић, Ирена. 1996. „Политичка одговорност председника републике.” Зборник радова Правног факултета у Нишу XXII (36–37): 154–172.
  14. Pejić, Irena. 2007. „Polupredsednički sistem i mogućnosti kohabitacije.” Teme: časopis za društvena istraživanja XXXI (1): 43–60.
  15. Пејић, Ирена. 2016. „Парламентарна влада: могућности равнотеже у систему поделе власти.” Зборник радова Правног факултету у Нишу LV (73): 67–86.
  16. Petrov, Vladan. 2005. „Ustavna reforma – naše (ne)shvatanje Ustav.” U Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravom EU – prilozi projektu 2005, ur. Svetislav Taboroši, 194–242. Beograd: Pravni fakultet, Centar za publikacije i dokumentaciju.
  17. Petrov, Vladan. 2018. „O nekim opštim mestima u poimanju sistema vlasti uopšte i u Republici Srbiji.” U Parlamentarizam u Srbiji, ur. Darko Simović i Edin Šarčević, 13–32. Sarajevo: Fondacija Centar za javno pravo.
  18. Пилиповић, Mилан. 2016. „Извршна власт у државама насталим распадом Југославије.” Докторска дисертација. Бањалука: Правни факултет Универзитета у Бањалуци.
  19. Рапајић, Милан. 2016. „Извршна власт у полупредседничким системима.” Докторска дисертација. Крагујевац: Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
  20. Sartori, Giovanni. 1994. Comparative Constitutional Engineering: An Inquiry into Structures, Incentives and Outcomes. New York: University Press.
  21. Shugart, Matthew Soberg, and John M. Carey. 2003. Presidents and Assembiles: constitutional design and electoral dynamics. Cambridge: Cambridge University Press.
  22. Симовић, Дарко. 2008. Полупредседнички систем. Београд: Правни факултет Универзитета и Службени гласник.
  23. Симовић, Дарко. 2009. „Полупредседнички систем – институционални модел кога (не)треба избегавати.” Правна ријеч VI (18): 271–283.
  24. Simović, Darko. 2013. „Institucionalne pretpostavke usklađivanja ustavnopravnog i realnog položaja predsednika Republike Srbije.” NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo XVIII (1): 11–23.
  25. Stanić, Miloš. 2018. „Nespojivost funkcije predsednika države sa članstvom i vođstvom u političkoj stranci – primer Srbije.” U Parlamentarizam u Srbiji, ur. Darko Simović i Edin Šarčević, 195-223. Sarajevo: Fondacija Centar za javno pravo.
  26. Cerar, Miro. 2005. „Uloga predsjednika Republike u slovenskom ustavnopravnom i političkom sustavu.” Politička misao XLII (4): 39–66.