The Culture of Polis, Year XVIII (2021), special edition (1), pp. 175-188
ISSN 1820-4589

ŽELJKO Đ. BJELAJAC
Faculty of Law for Commerce and Judicary, Novi Sad, Serbia
zdjbjelajac@gmail.com
ALEKSANDAR M. FILIPOVIĆ
Faculty of Economics and Engineering Management, Novi Sad, Serbia
sasha.filipovic@gmail.com

UDC: 37.014:351.78
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.1p.1.12

Review work
Received: 2021-02-26
Approved: 2021-04-20
Online: 2021-05-31

PDF
INERTNOST OBRAZOVNOG SISTEMA KAO INHIBITOR BEZBEDNOSNE KULTURE U OBRAZOVANJU I VASPITANJU
INERTNESS OF THE EDUCATIONAL SYSTEM AS AN INHIBITOR OF SECURITY CULTURE IN EDUCATION

SUMMARY
Security culture is an integral part of human culture, and its initial postulates can be found in proto-communities of people. Also, a safety culture, or a culture of safe living, is an integral part of the process of raising and educating children. However, at some point, which coincides with the beginning of the process of formal education, the adoption of the principle of security culture begins to lose importance, resulting in entire generations who do not have a sufficiently developed security awareness, which in turn leads to increased security challenges and reduced opportunities to respond adequately to these challenges, first at the individual level and then at higher and more complex levels. This leads to the conclusion that in terms of knowledge transfer and the formation of security awareness, the education system is not fulfilling its function in the best way. This paper aims to investigate the elements of the education system, identify the factors that make the education system rigid and inert, as well as to determine the share of inertia of the education system against the elements of human nature, and by crossing all these data to give recommendations that could lead to an increased level of safety awareness through the joint work of all relevant factors identified in this paper.
KEYWORDS
security, security culture, human nature, human existence, education system

REFERENCES

  1. Bjelajac, Željko. 2017. Bezbednosna kultura – umeće življenja. Novi Sad: Pravni fakultet za privredu i pravosuđe.
  2. Bjelajac, Željko, Aleksandar M. Filipović and Božidar Banović. 2021. “Instruments of support in promotion of healthy food and food safety culture”. Economics of Agriculture, 68 (1), 241-255, https://doi.org/10.5937/ekoPolj2101241B.
  3. Fromm, Erich. 1976. Anatomija ljudske destruktivnosti 1-2, Zagreb: Naprijed.
  4. Fromm, Erich. 1984. Bekstvo od slobode, Beograd: Nolit.
  5. Hjelle, Larry and Daniel Ziegler. 1992. Personality Theories: Basic Assumptions, Research, and Applications 3rd ed. New York: McGrow-Hill.
  6. Istinomer. 2020. „Da li bi predvojnička obuka koristila u borbi protiv korone?”, последњи приступ 16.04.2021, https://www.istinomer.rs/analize/da-li-bi-predvojnicka-obuka-koristila-u-borbi-protiv-korone/.
  7. Keith, Arthur. 1948.A New Theory of Human Evolution, London: Watts & Co.
  8. Russell, Bertrand. 1949. Authority and the Individual. London: George Allen and Unwin.
  9. Saint Augustine. 1997.The Confessions. New York: Touchstone.
  10. Бјелајац, Жељко. 2019. „Релевантност интродукције безбедносне културе у образовни систем Републике Србије”. Култура полиса, год. XVI, бр. 40, 231-244.
  11. Бјелајац, Жељко и Александар Филиповић. 2021. „Релевантност медија у функцији реафирмације безбедносне културе у политици националне безбедности”. Политика националне безбедности. 20 (1), 149-165.
  12. Губанов В.М, Л.А. Михаилов, и В.П. Соломин. 2007. Чрезвычайные ситуации социального характера и защита от них. Дрофа: Москва.
  13. Замјатин, Јевгениј Иванович. 1969. Ми. Београд:  Просвета.
  14. МЧС России, „Привлечение молодежи к проблемам безопасности жизнедеятельности”, последњи приступ 17.04.2021, https://08.mchs.gov.ru/deyatelnost/press-centr/novosti/1621859.
  15. Национални просветни савет. 2011. Образовање у Србији: Како до бољих резултата – Правци развоја и унапређења квалитета предшколског, основног, општег средњег и уметничког образовања и васпитања 2010 – 2020, Београд: Национални просветни савет.
  16. Омладина. 2012. „Прве школе у Србији”, последњи приступ 05.04.2021, https://obrazovanje.omladina.net/2012/03/02/prve-skole-u-srbiji/.
  17. Рајчевић, Петар. 2008. „Наставни програми за основне школе у Србији од 1838. до 1941. године”. Иновације у настави, XXI (3), 75-82.
  18. Републички завод за статистику. 2020. „Основно образовање”, последњи приступ 12.04.2021, https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/obrazovanje/osnovno-obrazovanje, (Републички завод за статистику 2020а).
  19. Републички завод за статистику. 2020. „Предшколско васпитање и образовање”, последњи приступ 12.04.2021, https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/vesti/20210416-predskolsko-vaspitanje-i-obrazovanje-2020/?a=0&s=1103, (Републички завод за статистику 2020б).
  20. Републички завод за статистику. 2020. „Средње образовање”, последњи приступ 12.04.2021, https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/obrazovanje/srednje-obrazovanje, (Републички завод за статистику 2020в).
  21. Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године, „Службени гласник Републике Србије”, бр. 107/2012.