The Culture of Polis, Year XVIII (2021), special edition (1), pp. 97-113
ISSN 1820-4589

JASMINA GAČIĆ
Faculty of security studies, Belgrade, Serbia
jasmina.gacic@fb.bg.ac.rs
JELENA ĆESAREVIĆ
Faculty of security studies, Belgrade, Serbia

UDC: 37.05:351.78
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.1p.1.07

Review work
Received: 2021-02-16
Approved: 2021-04-02
Online: 2021-05-31

PDF
OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVI RAZVOJ I EKOLOŠKU BEZBEDNOST – NOVE PERSPEKTIVE U BEZBEDNOSNOJ KULTURI
EDUCATION FOR SUSTAINABLE DEVELOPMENT AND ECOLOGICAL SECURITY – NEW PERSPECTIVES IN SECURITY CULTURE

SUMMARY
The notion of ecological education and education for sustainable development appeared as a result of the development and popularization of the sustainable development concept, further encouraged by numerous documents, strategies, and declarations adopted by organizations of international and national importance. In its development, education for sustainable development went through various influences and transformations. From striving for self-knowledge, changing attitudes, and developing ecological awareness, education that goes beyond courses, to education that supports changes in knowledge, skills, values, and attitudes to create a more sustainable and just society for all. Education for sustainable development and ecological security implies the integration of appropriate knowledge and skills in curricula at all levels of education, but at the same time, it also implies stronger cooperation between scientists and educators, better integration of science and technology in educational programs, and increase in the competence of teaching staff. In the development of the subject Security Culture, the issues of sustainable development and ecological security must be included along with numerous security issues from the individual level to the state security issues, but this must be done in a way that includes the conception of common values, personal and collective integrity, a sense of social responsibility, freedom of choice, as well as new attitudes and behaviors.
KEYWORDS
sustainable development, ecological security, education for sustainable development, security culture

REFERENCES

  1. Бјелајац, Жељко Ђ. и Александар М. Филиповић. 2018. „Утицај масовних медија на деградацију савременог друштва”. У „Утицај масовних медија на деградацију савременог друштва”, ур. Жељко Ђ. Бјелајац и Александар М. Филиповић, посебно издање, Култура полиса, 9-21
  2. Бјелајац, Жељко и Александар Филиповић. 2020. „Пандемија COVID-19 – Безбедносни изазови, ризици и претње”. У: „COVID-19 – Безбедносни изазови, ризици и претње”, ур. Жељко Бјелајац и Александар Филиповић, посебно издање, Култура полиса, 9-23
  3. Бодин, Миленко, Радојевић, Кристина, и Кесић, Душан. 2019.„Стање националне безбедносне културе код младих у републици Србији”.Социолошки преглед, вол. LIII, бр. 2, стр. 627-647.
  4. Ђорђевић И. 2013. Људска безбедност, Глобални контекст и примена у Србији”. Београд: Институт за упоредно право, Досије студио
  5. Ђукановић, Мaра. 2013.Етика и животна средина. У Екологија, религија, етика, ур. В. Павловић, 43-57. Београд: Еко центар и Завод за уџбенике.
  6. Нaционална стратегија за младе за период од 2015. до 2025. године”,Службени гласник РС”, број 22/2015.
  7. Национална стратегија одрживог развоја Републике Србије, „Службени гласник РС”, број 57/08.
  8. Орловић Ловрен, Виолета. 2016.„Универзитетски наставници у транзицији ка одрживом развоју: један концепт и бројна питања”. Иновације у настави, XXIX, 2016/4,123–139.
  9. Правилник о допуни правилника о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовању у подручју рада Хемија, неметали и графичарство, ,,Службени гласник РС”, год. 64, бр.12/15.
  10. Правилник о измени и допунама правилника о наставном плану и програму средњег стручног образовања у подручју рада Економија, право и администрација, ,,Службени гласник РС”, год. 64, бр. 15/15.
  11. Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовању у подручју рада Геологија, рударство и металургија, ,,Службени гласник РС”, год. 66, бр. 5/17.
  12. Правилник о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Геодезија и грађевинарство, ,,Службени гласник РС”, год. 67, бр. 7/18.
  13. Правилник о Плану наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања, ,,Службени гласник РС”, год. 67, бр. 15/18.
  14. Правилник о Плану наставе и учења за први циклус основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за први разред основног образовања и васпитања, ,,Службени гласник РС”, год. 66, бр. 10/17
  15. Правилник о Програму наставе и учења за други разред основног образовања и васпитања, ,,Службени гласник РС”, год. 67, бр. 16/18.
  16. Правилник о Програму наставе и учења за осми разред основног образовања и васпитања, Службени гласник РС, год. 68, бр. 11/19.
  17. Правилник о Програму наставе и учења за први разред гимназије, ,,Службени гласник РС”, год. 67, бр. 12/18.
  18. Правилник о Програму наставе и учења за трећи разред основног образовања и васпитања, ,,Службени гласник РС”, год. 68, бр. 5/19.
  19. Програм наставе и учења за други разред гимназије, ,,Службени гласник РС”, год. 68, бр. 8/19.
  20. Стајић, Љубомир, Мијалковић, Саша и Станаревић, Светлана. 2013.Безбедносна култура. Нови Сад: Правни факултет Универзитета у Новом Саду.
  21. Стајић, Љубомир, Мијалковић, Сашаи Станаревић, Светлана. 2005.Безбедносна култура. Београд: Драганић.
  22. Станаревић, С. 2017. „Механизми или начини развијања и унапређења безбедносне културе”. У Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, ур. Слободан Орловић. Нови Сад: Правни факултет.
  23. Станаревић, Светлана и Филип, Ејдус. 2009. Појмовник безбедносне културе. Београд: Центар за цивилно војне односе.
  24. Станаревић, Светлана. 2012. „Концепт безбедносне културе и претпоставке њеног развоја”. Докторска дисертација. Универзитет у Београду: Факултет Безбедности.
  25. Andevski, Milica, i Halaši, Tibor. 2002. Razvojne linije ekološkog obrazovanja. U Zbornik radova X naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine Ekološka istina, ur. Marković, S. Z., 361-64. Bor: Tehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu.
  26. Andevski, Milica, i Kundačina, Milenko. 2004. „Ekološko obrazovanje – od brige za okolinu do održivog razvoja”. Užice: Učiteljski fakultet u Užicu, Univerzitet u Kragujevcu.
  27. Aндевски, Милица. 2016. „Одрживо еколошко образовање – перспектива за промену културе учења”. Иновације у настави, XXIX, 2016/4 : 16-31.
  28. Barnett, Jon. 2001. The Meaning of Environmental Security: Ecological Politics and Policy in The New Security Era, 15-25. London: Zed Books.
  29. Klemenović, Jasmina. 2003.„Razvoj ideje ekološkog vaspitanja i obrazovanja”. Pedagoška stvarnost, XLIX, 5-6.
  30. Lončar, Jelena. 2011.„Obrazovanje za održivi razvoj na fakultetima društveno-humanističkih nauka”.UUniverzitet i održivi razvoj, ur. Vukašin Pavlović. Beograd: Fakultet političkih nauka, Centar za ekološku politiku i održivi razvoj.
  31. Marić Jurišin, Stanislava. 2019.„Humanističko – ekološka dimenzija u teorijskim polazištima vaspitanja i obrazovanja za društvo”. Pedagoška stvarnost 64(1): 62-75.
  32. Marinković, Darko. 2013. „Traganje za optimalnim odnosom univerzalnog i posebnog u obrazovanju”. UObrazovanje i razvoj, ur. Dr.Veselin Vukotić, 167-175. Beograd:Institut društvenih nauka, Centar za ekonomska istraživanja.
  33. Milivojević, Tatjana, i Jadranka, Jovanović. 2013. „Kritika reforme srednjoškolskog obrazovanja sa stanovišta personalizma”.UObrazovanje i razvoj, Ur. Dr. Veselin Vukotić, 294-302. Beograd: Institut društvenih nauka, Centar za ekonomska istraživanja.
  34. Milutinović, Slobodan, i Nikolić, Vesna. 2014. „Rethinking higher education for sustainable development in Serbia: An assessment of Copernicus Charter principles in current higher education practices”. Journal of Cleaner Production, Elsevier, Volume 62, pp.107–113.
  35. Nadić Darko. 2011. „Оdrživi razvoj i principi održivog razvoja u strateškim dokumentima Republike Srbije.” U FPN Godišnjak br. 6, I deo: Politička teorija, politička sociologija, politički sistem.
  36. Nadić, Darko. 2011. „Mesto i uloga obrazovanja za održivi razvoj u obrazovanju politikologa”. U Univerzitet i održivi razvoj, ur. Vukašin Pavlović. Beograd: Fakultet političkih nauka, Centar za ekološku politiku i održivi razvoj.
  37. Nikolić, Vesna. 2012. Teorija i organizacija obrazovanja za zaštitu. Niš: Filozofski fakultet.
  38. Radojević, Darinka, Radović Nenad, i Džepina, Maja. 2011. „Nacionalna strategija održivog razvoja- obrazovanje za održivi razvoj”. U Univerzitet i održivi razvoj, ur. Vukašin Pavlović. Beograd: Fakultet političkih nauka, Centar za ekološku politiku i održivi razvoj.
  39. Vidojević, Jelena. 2011. „Obrazovanje za održivi razvoj”. U Univerzitet i održivi razvoj, ur. Vukašin Pavlović. Beograd: Fakultet političkih nauka, Centar za ekološku politiku i održivi razvoj.
  40. Vukić, Tamara. 2020. „Obrazovanje za održivi razvoj kao izborni program”. Research in Pedagogy, vol. 10(1): 93-107.
  41. Vukotić, Veselin. 2013. „S = Z i 2”. U Obrazovanje i razvoj, ur. Dr. Veselin Vukotić, 9-22. Beograd: Institut društvenih nauka, Centar za ekonomska istraživanja.