KRIVIČNA DELA DAVANJA I PRIMANJA MITA U OBAVLJANJU PRIVREDNE DELATNOSTI
Ključne reči:
привредни криминалитет, кривично право, нова кривична дела, давање мита, примање мита, обављање привредне делатностиApstrakt
Кривично право је грана права која се у последње време константно суочава са различитим реформама и изменама. Иако је реч о грани права која би по правилу требало веома ретко да се мења, имајући у обзир осетљивост материје коју уређује, то код нас ипак није случај. Разлози честим изменама су бројни и они леже, пре свега у чињеници да је криминалитет појава која се константно мења и усавршава, такође разлози честих измена налазе се и у потреби за хармонизацијом нашег законодавства с правом Европске уније, као и на основу ратификације различитих међународних уговора. Поред наведеног, разлог честих измена кривичног законодавства донекле можемо пронаћи и у прилагођавању кривичног законодавства актуелном стању криминалитета у земљи, односно потреби прецизирања и корекција одређених законских норми, са циљем њихове лакше и ефикасније примене у пракси. У том смислу последњим изменама Кривичног законика највеће измене су уследиле у оквиру главе у којој су прописана кривична дела против привреде. Сходно томе, аутори ће у раду направити осврт на привредни криминалитет и корупцију, те анализирати два нова кривична дела у оквиру ове главе, а која се односе на давање и примање мита у обављању привредне делатности.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Box, S. (1981). Deviance, Reality and Society, 2nd ed., London: Holt, Rinehart and Ninston.
Sutherland, H. E. (1940). White-Collar Criminality, American Sociological Review, vol. 5, br. 1/1940, стр. 132-139.
Aleksić, Ž., Škulić, M., Žarković, M., (2004). Leksikon kriminalistike, Digital dizajn, Beograd.
Vujaklija, M., (1972). Leksikon stranih reči i izraz, Parosveta, Beograd.
Dragojlović, J., Matijašević-Obradović, J., (2017). Poreska utaja u krivičnom zakonodavstvu Srbije – osnovno krivično delo protiv državnih finansija i posebno krivično delo protiv privrede, Bezbjednost policija građani, vol. 13, br. 1/2017, str. 81-99.
Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Sl. glasnik RS, br. 94/16
Zakon o potvrđivanju Krivičnopravne konvencije o korupciji, Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori", br. 2/02 i "Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 18/05.
Ignjatović, Đ. (1998). Kriminologija, Nomos, Beograd,
Jovašević, D., (2008). Korupcija u pravnoj teoriji i praksi, Teme-časopis za društvene nauke, Niš, vol. 32, br. 4, str. 849-866.
Jovašević, D., (2014). Krivično pravo – posebni deo, Dosije studio, Beograd.
Kolarić, D., (2017). Pogled na Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u Privredna krivična dela, priredili: Ivana Stevanović i Vladimir Čolović, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Institut za uporedno pravo, Beograd, str. 35-46.
Krivični zakonik, Sl. glasnik RS, br. 85/05, 88/05 - ispr., 107/05 - ispr., 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16.
Matijašević-Obradović, J., Dragojlović, J., (2014). Uloga evropske unije u sprečavanju i suzbijanju korupcije, Evropsko zakonodavstvo, vol. 13, br. 47-48/2014, str. 57-66.
Perović, Z., (2003). Krivično pravo pred izazovom korupcije, Bilten sudske prakse 3, Vrhovni sud Srbije, str. 16-24.
Pihler, S. (1993). Ka savremenoj koncepciji ekonomskog kriminaliteta. U Aktuelni problemi suzbijanja kriminaliteta. Institut za sociološka i kriminološka istraživanja, Beograd, 35 – 38.
Stojanović, Z., (2013). Da li je Srbiji potrebna reforma krivičnog zakonodavstva, Crimen, vol. 4, br. 2/13, str. 119-143.
Carić, S., Matijašević-Obradović, J., (2017). Privredni kriminalitet, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, Novi Sad.
Šikman, M.; Domuzin, R. (2013). Fenomenološka dimenzija privrednog kriminaliteta, Bezbjednost, policija, građani, IX, 3-4/2013, 1-20, str. 1-20.
Škulić, M., (2017). Zloupotreba položaja odgovornog lica – ratio legis i neki nedostaci postojeće inkriminacije, u Privredna krivična dela, priredili: Ivana Stevanović i Vladimir Čolović, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Institut za uporedno pravo, Beograd, str. 69-94.
