Белорусија и Украјина у Постсовјетском Периоду – Два Различита Модела Уређења и Позиционирања Државе

Apstrakt

Белорусија и Украјина након нестанка СССР имају углавном различити модел уређења државе на унутрашњем плану: Белорусија се определила за државни капитализам са социјалним ликом, приближно концепцији неокејнзијанској са елементима социјализма-социјалне правде. Украјина је у том правцу имала низ промена, али је након фебруарског пуча 2014. потпуно прихватила неолиберални модел, који је довео до додатног раслојавања становништва, пауперизације и укупно посматрано озбиљне економске кризе. У геополитичком правцу, Белорусија је сво време чврсто повезана са Русијом и интеграционим процесима на постсовјетском простору које предводи Москва. Украјина је изнутра подељена по том питању, па је у интеграционим процесима на постсовјетском простору имала дозирано учешће. Међутим након фебруара 2014 и сукоба који су следили, Украјина је окренута ка западним центрима моћи. Белорусија има веома слабу опозицију у бирачком телу постојећем геополитичком и проруском идентитетском питању, док је Украјина и даље подељена земља по низу крупних питања. Западни центри моћи, а нарочито атлантистички, углавном подржавају сваки облик дистанце од Русије и проруског идентитета који постоји у делу популације и елите у Украјини и који се на маргинама јавља у Белорусији. У Украјини је до фебруара 2014. године, плурализам утицао да се каналишу путем избора за институције система разлике идентитетске и интереси регија, па су се смењивале на власти проруска и западноукрајинска опција. Oд 2014, отцепљења Крима, сецесије Доњецка и Луганска, западноукрајинска опција има предност. Од тада власт у Кијеву на ауторитаран и недемократски начин угрожава идентитетски опстанак проруског дела популације Украјине, већинског на Југоистоку. Званични односи Украјине и Русије су напети.