Social Security And Risks Of Modern Migration
DOI:
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.3r.1.04Keywords:
social security, social risks, inequalities, globalization, migration, terrorismAbstract
Social security implies the realization of comprehensive guarantees to citizens from certain risks, most often socio-economic, but also others related to them, in an objective and subjective sense, which are integral parts of social security (social security, social protection, social development and social risks). Social security is often equated with social security, especially in its broader sense, although are not synonymous, and implies a comprehensive and integrated system of social measures that guarantee an adequate standard of living and well-being, can include a range of related systems and subsystems, ideas and concepts of security and other factors (economic, political, demographic, environmental, etc.) that are associated with it have a greater or lesser impact and determine the character of its actions. Social security is most directly related to human security and sustainable development. Achieving the highest possible level of social security is no longer just a possibility and ability of nation states but also of the entire global world system, with a system of international relations, which aspires to realize the idea and vision of a global society with a number of international supranational and global institutions, institutes and rules, who need to realize his premises. The central problem in the current form of globalization, as a system of international relations, is the constant increase of socio-economic inequalities and other inequalities, at the level of global society, between regions and states and within states and which is actualized as a result of structural inequalities stemming from neoliberalism, dominant economic-political model and its rules. As a consequence of endangering the socio-economic security of people and their identities, modern migrations with their risks appear, of which the capacity of migrations to become a terrismogenic factor (factor generic of terrorism) is of special importance.
The paper deals with issues of social security and social risks; globalization, increasing socio-economic inequalities and social risks, and the relationship between social risks and migration as a terrismogenic factor, with reference to the analysis of migration risks in the Republic of Serbia.
Downloads
References
Димитријевић, Вoјин. 1973. Појам безбедности у међународним односима. Београд: Савез удружења правника.
Џуверовић, Немања. 2013. Економски фактори оружаних сукоба. Београд: Службени гласник и Југоисток
Гаћиновић, Радослав, и Љубомир Стајић. 2007. Увод у студије безбедности. Београд: Драслар партнер.
Ђорић, Марија. 2014. Екстремна десница: међународни аспекти десничарског екстремизма. Београд: Удружење наука и друштво Србије.
Ђорђевић, Јелена. 1966. Мала политичка енциклопедија. Београд: Савремена администрација.
Јевтић, Драган, Мирослав Талијан, и Милинко Врачар. 2016. „Култура рата и претпоставке културе мира као основе остваривања безбедности.” У: Савремени безбједносни ризици и претње и њихов утицај на безбједност држава региона, 114-128. Бања Лука: Факултет Безбиједности.
Јевтић, Драган. 2014. „Повећање економских неједнакости као изазов безбедности.” Војно дело, бр. 2: 114-128. 8. Јевтић, Драган. 2017. „Безбедносне последице процеса глобализације после Хладног рата.” Докторска дисертација. Универзитет у Београду: Факултет политичких наука.
Кајтез, Илија. 2010. „Да ли је глобализација крива за све несреће садашњег света.” Годишњак Факултета безбедности: 151-172.
Ковач, Митар. 2003. Стратегијска и доктринарна документа националне безбедности – Теоријске основе. Београд: Свет књиге.
Косановић, Рајко, и Сања Пауновић. 2012. Радна и социјална права у Републици Србији. Београд: НИП Радничка штампа.
Крстић Илић, Ивана. 2016. „Социјално-еколошка безбедност, одрживи развој и квалитет живота.” Докторска дисертација. Универзитет у Нишу: Факултет заштите на раду.
Матковић, Горан. 2017. Индикатори социјалне заштите и социјалне сигурности. Београд: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Влада Републике Србије.
Мијалковић, Саша. 2011. Национална безбедност. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
Мунта, Марио. 2012. Модел државе благостања у политичком животу Скандинавије. Загреб: Факултет политичких наука.
Нај, Џозеф. 2002. Парадокс америчке моћи. Београд: БМГ.
Печујлић, Мирослав. 2002. Глобализација - два лика света. Београд: Гутенбергова галаксија.
Недељковић, Љиљана. 2007. Осигурање за случај незапoслености у Србији. Магистарски рад. Београд: Правни факултет.
Полањи, Карл. 2003. Велика трансформација. Београд: Филип Вишњић.
Полети, Дуња. 2013. Савремене радне миграције у европском контексту-економски и политички аспекти. Социологија бр. 2, 333-347.
Робинсон, Вилијам. 2012. Подстицање полиархије: лобализација, интервенција, САД и хегемонија. Београд: Службени гласник.
Симић, Драган. 2002. Наука о безбедности – савремени приступи безбеднсти. Београд: Службени лист СРЈ и Факултет политичких наука.
Симеуновић, Драган. 2015. Миграције као узрок политичких аномалија у Европи. НБП бр. 3, 1-17.
Стојановић, Станислав. 2009. Глобализација и безбедносне перспективе света. Београд: Војноиздавачки завод.
Талијан, Момчило, и Мирослав Талијан. 2011. Општи и безбедносни менаџмент. Бања Лука: Висока школа унутрашњих послова.
Талијан, Мирослав, Ненад Нерић, и Драган Јевтић. 2017. „Тероризам и миграције као претње безбедности,” у тематској монографији: Интегрална безбедност Републике Србије: практични аспект, 95-116. Београд: Факултет за пословне студије и право.
Унковић, Милорад. 2010. Међународна економија. Београд: Универзитет Сингидунум.
Ђорђевић, Јелена. 1966. Мала политичка енциклопедија. Београд: Савремена администрација.
Пјанић, Зоран, Иван Стојановић, и Миомир Јакшић. 1994. Економска и пословна енциклопедија. Београд: Савремена администрација.
Galtung, Johan. 1990. Cultural Violence. Journal of Peace Research, Vol. 27, No. 3.