UVODNA REČ UREDNIŠTVA:

Osnovni problem svih predmodernih i poluperifernih društava kakvo je i naše, leži u činjenici da nisu uspela u nastojanju da izmene svoju strukturu i učine je modernom. Procesi modernizacije (naročiti njen politički aspekt) praćeni su brojnim kontramodernizacijskim udarima i osporavanjima. Kvazire-formski zahvati završavali su se na kozmetičkim promenama „starog režima”, nedirajući u njegovu suštinu – u privilegovani i monopolski položaj političke vlasti. Koncetrisano polje političke moći, koje se sa manjom ili većom veštinom maskiralo u polju problematične legitimacije državne vlasti, a čiji su glavni akteri bili političke partije (partijske vrhuške na čelu sa tzv. liderima), kriminal i pseudobiznis, bilo je uspešno samo u jednom, a to je očuvanje vlastitih interesa i privilegija. Danas u Srbiji nema nevinih, barem kada je politika u pitanju. Čak se i tzv. sektor građanskih inicijativa, koji bi po logici stvari trebao da bude autentični zastupnik civilnih vrednosti i interesa, od samog početka i u najvećem delu usmerio na čerupanje finansijskih fondova, kako stranih tako i domaćih, čija je prevashodna namena trebala biti da stvore materijalnu potporu razvoju civilnog društva u Srbiji.

U opštoj konfuziji i dezorijentaciji (koja po našem sudu nije posledica spontanih procesa) u neverici i sumnji da znamo gde želimo da idemo, a još više da li to istinski i činimo, mi prepoznajemo potrebu da se u našoj sredini sistematično dela na političkoj socijalizaciji vrednosti koje u sebi nosi obrazac demokratske političke kulture. Stojimo na stanovištu, da nijedna reforma i modernizacijski poduhvat ne može da se ukoreni na tlu koje nije dobro natopljeno vrednostima demokratske političke kulture. Sve promene u polju političke i državne vlasti, naročito u domenu njihovog institucionalnog i normativnog segmenta ostaju da vise u vazduhu ukoliko ne dobiju svoje aksiološko utemeljenje. Neophodno je građane (koji u našem slučaju taj status tek treba da dosegnu) vaspitavati i edukovati za usvajanje demokratskih vrednosti. Ova istina poznata nam je još od Tokvila, a i naš Slobodan Jovanović sasvim nedvosmileno je isticao da bez – on bi rekao vere u demokratiju nije moguće održati u životu nijednu demokratsku tvorevinu, pa čak ni onu sa dužom demokratskom tradicijom nego što je naša. Otuda se naša namera za pokretanjem ovog časopisa temeljila upravo u potrebi za razvijanjem i negovanjem civilne političke kulture u našoj sredini.

Iako je KULTURA POLISA pre svega naučni i stručni časopis, nakana je uredništva da u svojoj uređivačkoj koncepciji ostane dovoljno otvorena i za onu vrstu stilskog i autorskog izražavanja koji nema ili ne mora uvek da ima strogu naučnu strukturiranost i uniformnost. Nastojaćemo da podržavamo i objavljujemo i one radove koji su po svom obliku bliži naučnom eseju, ili pak kvalitetnoj književnosti, svesni činjenice da slobodnije forme izražavanja često mogu biti plodnije i korisnije sredstvo u traganju za istinom nego li sterilna naučna akribija, koja u nas počesto nastoji da zadovolji samo puku formu naučnog teksta.

Nastojali smo da se u našem prvom obraćanju stručnoj ali i široj kulturnoj javnosti predstavimo sa bogatom ponudom tema i tekstova. Neke od tema su nam se nametnule, dok smo ostale sami izabrali ili mi pak živimo u uverenju da je tako bilo. Temat o Evropskom identitetu Srbije, odabrali smo (uprkos saznanju da se u nas o tome već pisalo i da su se vodile stručne polemike), jer nas je vlastito iskustvo nateralo da o tome ponovo progovorimo. U našoj akademskoj sredini vršena su empirijska istraživanja i saopštavani rezultati istih, a da ponosni istraživači evropskog identiteta nisu našli za shodno, čak ni na elementarnom nivou da mu preciziraju značenje. U opštoj konfuziji naši istraživači su potpuno proizvoljno i sa nedopustivom lakoćom sami učitavali željeni sadržaj.Otuda potreba da se u ponovljenoj raspravi pokuša sa pojmovnim razgraničenjima onoga što u našoj sredini odista slobodno i proizvoljno koristimo kao pojmove evropski identitet, identitet EU, evropska istorija, evropske vrednosti i sl., i naravno sve to u direktnoj korelaciji sa onim što jeste sadašnji, bivši i željeni identitetski okvir Srbije.

Temat o Srednjoj Evropi, ekspliciran na primeru Srpsko – Slovačkih kulturnih veza, logično se derivira iz noseće teme broja, ali on takođe treba da eksplicira jednu od osnovnih tematskih orijentacija časopisa, a to je istraživanje konkretnih kulturnih veza koje su postojale i koje još uvek postoje sa narodima u našem okruženju, sa kojima delimo iste ili slične egzistencijalne probleme, i sa kojima smo kroz istoriju imali plodne kulturne veze, iako najčešće šira javnost o tome nije imala kvalitetnih saznanja.

Dvestagodišnjica od početka Srpske revolucije, kao i dvesta godina od Kantove smrti, teme su kojima smo zbog njihove temporalne ali i suštinske važnosti posvetili dužnu pažnju. U prvom broju, a namera nam je da to činimo i u buduće, ostavili smo značajan prostor za radove koji istražuju baštinu, kako onu kulturnu tako i političku. Takođe smo smatrali važnim da se istraživanjima i ogledima koja se kreću u rasponu od antropoloških i etnoloških pa sve do sociloških i politikoloških otvori mogućnost za prezentaciju ostvarenih rezultata. U časopisu će takođe biti zastupljene i neke gotovo neizbežne rubrike kao što su osvrti, prikazi, recenzije, kao i ostala saopštenja koja se tiču najšire akademske i kulturne javnosti.

Istakli bi na kraju prvog obraćanja i sledeću činjenicu, u Novom Sadu postoji duga tradicija časopisne produkcije, od Letopisa Matice Srpske do Polja. KULTURA POLISA će nastojati da u najmanjoj meri održi dosegnuti nivo kvaliteta, i koliko je to moguće i da ga unapredi. Uprkos bogatoj tradiciji, naš časopis ima na ovim prostorima i pionirski zadatak da svojom generalnom uređivačkom orijentacijom otpočne sa stvaranjem i negovanjem nove civilne i demokratske političke kulture.

U nadi da ćemo u našoj sredini uspeti u onome što je najteže a to je nastavak izlaženja našeg časopisa, pozivamo kolege i čitaoce na saradnju u narednim brojevima KULTURE POLISA.

U Novom Sadu, novembra meseca, 2004. godine, UREDNIŠTVO